Prosvetni glasnik

767

наставних предмета. Тамо је узгред наглашено за које би предмете требало израдити што пре нове учебнике. Ово треба тим пре да се учинн, што су наставници поред предавања и онако доста оптерећени другим шкоским посдовима, као: великом администрацијом, руковођењем шкодскога одбора, радом у продужним школама и т. д. Тако да им скоро недостаје времена за нрибирање разаих података из појединих предмета према садањем програму. Нарочито ово вреди за оне, који још ни данас не показују довољно уметности у свом раду, па не знаду куда пре да се окрену. Ако се и даље остане при данашњем начину издавања шкодских књига, сумњам да ће се ова потреба моћи што скорије подмирити. Од разних начина ја ћу бити сдободан да наведем овде један, који се данас надази у свима оним земљама, које су у таким књигама најбогатије. А то је овај. Треба оставити појединим писцима слободно штампање и растурање шкодских књига, а нросветни савет имао би претходно о свакој такој књизи да изрече свој суд, да ли се и она сме и може уврстити у ред шкодских учебника. Кљига тим путем одобрена носиће и то одобрење просветног савета на насдовном дисту за разлику од оних неодобрених. Па онда оставити на вољу и избор којом ће се ко у раду служити. У овом сдучају све сиремније снаге датиде би се овог посда и надметаде, ко ће које дедо методичније да изведе и да изради црема савременим захтевима и потребама. Шкодска учила у опште не може се рећи да задовољавају садању потребу. Напротив може се тврдити, да школе и у томе стоје много боље но прошдих годнна. Где се данас још осећа оскудица у њима такође је наноменуто прн говору о наставним нредметима. Најосетнија је она при предавању из „Позиавања нрироде". Ту се сем шрајберових сдика и негде по неколико примерака или још боље рећи комадића из минералогије, које су наставници прикупиди, не налази ништа друго. Школске су књижнице по стању, броју р каквоћи дела код разних школа врло неједнаке. У опште може се узети, да су и оне у неколико попуњаване у оним местима, где

се налазе увиђавнпје и спремнпје спаге и ваљани одборници, или где су они умеди бар да задобију наклоност и поверење ових. Где овога није било, ту се ни најпотребнија дела не надазе. Међу тим јасно је кодику важност имају школске књижнице и учила за саму наставу. — Књига је најмилији друг и нераздвојни пријатељ сваком наставнику, ако пе жели да се преживн и да га само време за то грозно казпи. Школе ће се најбрже снабдети са добрим и потребним књигама, а тако исто и са училима, ако се нреко просветног савета израде списковп једних и других и разашљу школама с наредбом : да се све изложено у њима купи у року од године дана, сем онога што би која шкода већ имала. У прогивном да ће одбори и учитељи одговарати, бити и новчано кажњени н опет да морају набавити. Тако би после овог рока шкоде имале све оно, што би према. садашњим нриликама и потребама требале од овога да имају, па ма се то пабављало и са стране преко књизкара ц др. лица. Да се не би на овоме застало треба и за у будуће наредити, да све шкоде непремено набављају и заводе у сиоје инвентаре све оне књиге и учила, што се буду од стране миннстарства препоручивале у „Просветном Гласнику" или ком другом школскомлисту дод неком извесном рубриком; и да ће за сваку неуредносг и у томе одговарати и учитељ и одбор. Контрола над овим вршила би се по досадањој практици на крају сваке године извештајама ревизорским. Напосдетку ради општег прегледа н натереса изнећу овде још и ово из посебног статитистичког дела. У целом округу било је 16 сеоских и 3 варошке — свега 19 шкода. Од њих две су у јошаничком срезу биле затворене. У свима је другим извршена ревизија и раздате књиге по разредим:!, које је министаргтво послало пајбољим ђацима за награду. Све су школе биле са четири разреда, сем ђуниске у којој су била два нижа разреда. У свима овим шкодама укуино са продужаим било је уписано 1754 ђака, (мушк. 1493. жен. 261); походило је школу до краја године 1640 ђака. (м. 1391 и 249 ж.); било