Prosvetni glasnik

775

коју нма човек од н>е. У неким шкодама више се обраћа нажња на опште карактере извесннх класа, а у другим, ваставници се дадеко пуштају у научну подеду. Ту се на пр. прво подедн прнрода на дарства, па онда жпвотиде, бшвке и нинерадн на кода, кдасе н родове, па се тек онда рече по нешто о самој животнњп иди биљцп. Веднки број наставника не зна ни најобичннје стварн из јестаственице. Тако, један веди да је у једе дишће јајасто-рецкасто, други онет веди да се све змије рађају живе. Можда би мање незгоде у овом погдеду бидо, кад би за овај нредмет пмада добро израђена ручна књига за учитеља. По моме мишљењу за овај предмет не треба никаквих учебника, већ учебник треба да је сама природа. 8. Красноаис. Новим моноподисаним иропвсима учињено је то, да је писање у већини шкода подједнако. Сад већ пе ирисвајају ђацп руконис свога учнтеља, већ примају Форму оних угдедннх сдова. Ади у опште нема оне депоте у писању, којом се одднковада српска шкода пре 10 — 15 година; већнном су сдова чупава и боцкаста, а црте којнма. се вежу сдова обично су вргуљичаве што не би бидо кад би наставници на ово обратиди мадо већу пажњу ; на што су ми обично кад год сам им ово прнметио, одговаради, да немају времена због других предмета да обраћају пажњу на писање. Нашао сам у две шкоде такав краснопис, да се човек мора дивит« депоти; просго нема никакве раздике нзмеђу онога што ипшу деца п онога што је на прописима за угдед дитограФисана и то не само код поједпннх ученика нди разреда тих шкода него код свих ученика. У истим школама пишу ученици реченице на табди — ведпкој ~ тако читко и депо као каква исписана рука. Ово је доказ, да су поменути прописи удесни за наставу инсања, само треба да се обрати већа пажња од стране наставника. 9. Цртање. Ово је новозаведена вештина. у основној шкоди и стављена је у наставни програм, без детаљног објашаења како је треба предавати и обрађиватн у основној шкоди ; па с тога је цртање и заведено на странпутице. Тако некн од наставинка читајући у нрограму угдови, троугдовн и т. д. ночеди су исте још у другом разреду цртатп

циркдама по извесним Формудама т. ј. правидима како се цртају угдови, троугдови, тупи угдовп и др. Ну, има ведпки број шкода у којима је цртање застунљепо као што треба нарочито нртаље мапе. Ради једнообразности, а н у интересу самедржавне касе, требадоби државна штампарија да израђује и цртаће прегдеде и цртанке за основну шкоду по једној Форми : јер их сада има од више сорти. 10. Певање и световно и црквено предавано је са мадим изузетком у свима шкодама но програму, ади успех је свуда зависио од тога како сам наставник пева. У две шкоде умеју ђацн да певају у два гдаса са изванредном депотом. 11. Гимнастика. Из гимнастике учено је је обично из војног и тредесног вежбања. а радње на сиравама сдабо су гдо практнковане, јер само кад некодидо шкода има гимнастичких справа. У три шкоде нашао сам војничво четно учење заступљено у потпуном смислу. Деца се окрећу и марширају као какви староислужени војници, 12. Женски рад нашао сам у свима женским шкодама на испиту у добром и чистом стању, само што се у опште примећује, да се у нижим разредима прелази с радом преко програма. II Наставници и наставнице. Издоживши овако у опште код сваког паставног предмета метод предавања, свуда сам готово проговорпо и о учебницнма и спреми наставника, о којима имам да напоменем још то, да су преко половнне тих људи, који воде рачуна о посду за који их држава пдаћа. У овом погдеду учитељска шкода чини доста од своје стране. Ко је пмао и ко има посда са основном школом, тај може одмах посде четврт сахата исиигивања и рада у шкоди да позна да ди је наставник из учитељске шкоде иди је са другом спремом. Разуме се, да и од ових има повећи број, који с правом заслужују да се назову народни учитељи. И садања виша женска шкода даје већином ваљане наставнице. — У остали део наставника, долазе већином старији учптељи и учптељвце, које је време прескочило, иди млађи -учитељн, којима је шкода сноредан