Prosvetni glasnik

КАРЛКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

бори врше тачно своју дужност у овоме ногдеду, а.1и у правом смислу они је врше незналачки. У три школе нашао сам неправидно изрицање новчане казни, а ево како: није удвајана посдедња казна од 10 дин. већ је удвајана свака посдедња казна, н. пр. кад се удвоје 10 дин. изаћиће 20 дин. кад се ових 20 дин. удвоје изађе 40 динара и т. д. те тако је неким родитељима изнеда казна на 320 дин. за неколико меседи; што се, разуме се, не може ни напдатити; јер је незаконо изречена. 4. Школска каса. Само неколико шкода имају своју касу уређену као што треба; већином или је каса спојена са општинском касом иди и не ностоји. Многи одбори и не знају предрачун шкодског примања и издавања, већ само знају, да свака аореска глава пдаћа за школу толико п тодико пара. Државпа штампарија требада би да пзради „дневник касе,* па министарство да заповеди свима одборима, да набаве нотребан број табака, јер овако води се дневник касе негде на табаку, а негде на по табака. 5. Администрација остала. Почем учитељи воде администрацију и у одбору, то сам често школску и одборску админисчрацнју обухватио уједно. Школски дневници вођени су свуда пзузимајући 2—3 школе, чисто и уредно. Овај шкодски дневник је некако незгодан; јер

нема рубрике за опште оцене из појединих предмета као што је доцнијим расписом наређено. У 2 — 3 шкоде нашао сам уписне протоколе, где се учитељи нису потпасали. Списак кажњених ученика вођен је свуда, сем 2—3 школе уредно. У једној шкоди бележене су и „пацке" у поменути списак! Записници састанака и деловодни протоколи воде се у многим школама или на табаку или на сашпвеној књижици и то у кратко. У једној школи није нз један записник потнисао одбор. II за ове записнике требало би прописати одређена правила. На крају овога извешћа узимам слободу још напоменути и то, да у окрузима, у којима сам ове године прегдедао основне школе, има много села, која ни једној шкоди не припадају, нити пак дају где децу да се шкодују. Норед искључиве штете ово још рђаво уиливише на оне онштине, које припадају којој школи и које децу одвајају од кућевног посла, те их дају у школу и трошкове школске сносе. 30. Јула 1885 год. у Петровцу. Докорни изасланик минисгарства просвете за прегледање основ. школа у окрузима: адексиначком и књажевачком Ј[хЛ. уУ1и^>КОВИ'Ћ учитељ.

КАРАКТЕРНЕ СЛИНЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (по р.. јЗ. Ј"руве-у)

(Наставав)

ДАЉА ОТКРИЂА У АМЕРИЦИ. ПУТ 0К0 СВЕТА 1. Алварец Кабраљ После овога чињена су готово сваке године нова открића у Америци. Још док је био жив Колумб, португалски краљ Емануил нослао је једну Флоту у Источну Индију. Адмиралу Алварецу Кабраљу заповедио је да се у иуту на иредгорје Добре

Наде држи колико је логуће занадније. Он је то и учинио и нашао је Бразилију у Јужној Ажерици и заузео је за свога краља. Он посла једну од својих 13 лађа у Лисабон да јави радосну вест краљу. Са осталих 12 лађа крену се Кабраљ 5. Маја 1500. год. из Бразилије и врати ее на иредгорје Добре Наде. На овоме 98