Prosvetni glasnik

КЛРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

путу ухвати га жеетока бура, која му је лрогутала најбољу лађу, а е њоме и славнога откривача предгорја Капа, Вартоломоја Дијаца. После велпких опаености дође он у Мелинду, а одатле у приетаниште Калкуте. У име свога краља предаде Заморину (владаоцу) ггоклоне и понуди га да направи трговачки уговор. Осем тога замоли да направи једну тврђавицу у његовој држави, у коју би ее могли смештати иортугалски еспапи. Заморин је био у почетку пристао, али га завидљиви Мухамеданци подбунише да то не чини, и он заповеди да се Португалци отерају. Кабраљ не имајући снаге да се брани, остави Калкуту претећи, да ће опет доћи. За тим отплови на Малабар, где је лепо примљен, а за тим се врати у Лисабон (31. Јула 1501. год.) Португалци су мало ценили велику земљу Бразилију. Они у овој земљи нађоше плодно земљиште, али нити нађоше сребра ни злата, нити других згодних етвари за трговину. Тек у години 1695. открише они богате руднике злата, а 1730. нађоше дијаманат, који је био већи и лепши него игде на земљи. 2. Лас Базас Шпанци нису никако могли пронаћи златну земљу. 0 тога су мучили несрећне Индијанце на островима и терали их да им обрађују плодно земљиште. Они су сад хтели да се обогате радом дивљака. Нарочито су сејали шећерну трску, која је још и сад вајвеће богатство западноиндијских оетрова. Но Индијанци еу били слаби и на рад ненавикнути. Под притиском њихових сурових господара умирали су тако брзо, да је од једиог милиона на Хишнањоли носле 15 година остало једва шездесет хиљада. Најнечовечније еу поступали према онима, који су покушавали да се испод гоеподарства Шпанаца извуку. Они су туткали кучиће на њих, ударали

су их мачевима и убијали из пушака. Ради заетрашивања осталих пекли су њихове кациге (старешине) поред тихе ватре. Све ове свирепости гледали су свештеници науке Христове не само мирно, него еу још одушевљавали Шнанце, ако се Дрнци нису хтели клањати пред њиховим распећем. Но и међу свештеиицима налазило се благородних људи. Највише је викао на нечовечно поступање са Индијанцима честити калуђер Вартоломеј Аас Еазас. Он ослободи све своје робове, али његове опомене нико не хте слушати. С тога је више пута путовао у Шнанију, да би задобио краља и његове саветнике за ослобођење јадних Црнаца. Али грабљиви Европљани умели су удесити код краља све тако, да остане како је и било. Најтеже је питање било, ко ће радити кад Индијанци буду ослобођени. Благородни Казас дође на мисао, да је боље да се за рад употребе снажни и навикнути на рад ашрички Дрнци место слабих Индијанаца. Та је се мисао ематрала као корисна и сваке године довођено је из Африке у Америку по 80.000 црних робова. Но овим је скинут терет једној раси, али је натоварен другој. У осталом још и пре њега продавати су и куповати Црнци као робови. 3. Васко Нунец Балба Балба је био проет човек из обичне породице. Али на једном путовању показао је тако изванредну кураж и храброст, да су га сви другови једногласно изабрали за свога вођу место управника лађе, који је био један врло себичан човек. Он стече њихово поверење и основа колонију на тврдој земљи, Санта Марији. Највећа његова жеља била је сада да га краљ шпански потврди за старешину нове колоније. Ово је могао најлакше тако постићи,. ако би краљу однео богате поклоне. С тога се етарао, да од дивљака