Prosvetni glasnik
КАГЛКТЕРНЕ СЛИКЕ
је морала едедовати смрт или живот. Еортец не остави својим војницима ни мало времена за размишљање, већ их одведе одушевљено у битку. Они су се тукли као очајници, али њихов малени број изгуби се у небројеним гомилама, од којих су опкољени и скоро угушени били. У том Еортец угледа велику царску заставу и нападе на њу изненада, јер је он један пут у Мексици слушао, да од судбине ове заставе зависи исход сваке битке. Он у тренутку гаракну коња и са најхрабријим друговима нападе на ову знаменитоет. Онога који је заставу носио обори он са копљен доле, други Шнанци растераше остале дивљаке и Кортец изнесе заставу у триумФу одатле. Кад су ово видели Мексиканци побегоше еви до једнога. Помоћ дође Шнанцима изненада тако, да они исту принисиваху светињи. Другога дана вратише се у верну Тласкалу. 9. Нов нанад на Мексику Да ли се може воровати, да је тако уморен и од емрти избављени човек још на то могао мислити, да једиу огромиу гомилу непријатеља покори и да једно огромно царство освоји. Он је то доиста смишљао. Његово одступање није га ни мало збунило и смело да своју велику цељ достигне. Такво постојанство нема сваки човек. Многи његови војници сматрали су га за продржљивца, који и свој живот пишта не цени. Највнше њих било је незадовољно са његовим новпм плановима. Многе онет савладао је он тиме, гато их је- на освету противу оне „незнабожачке пашчади" раепаљивао. Другима опет дао је занимања, јер "- јгх је одредио у тласкалске шуме да секу грађу за лађе; треће је опет куражио гонећи и пљачкајући поједине непријатељске гомиле, које су се још у пределу виђале. Још по одавно био је послао једног повереника на Хишпањолу да купи барута и
ИЗ ОГ1ШТЕ ИСТОРИЈЕ 78 5
оружја, и да задобије и доведе разне скитаче. Али на ерећу њему дође нотпора изненада. Из Кубе стигоше две лађе које су Нарваецу донеле хране и оружја. Кортец је својом вештином и речитошћу лако задобио људе на своју страну. Њему испаде за руком да задобије још једну лађу, која је била натоварена еспапом за трговину. На скоро појавише ее још три лађе, које је намесник Јамајке изаслао ради даљих открића, но оне ниеу могле ништа нронаћи. Кортец олако задоби и њих те и они стунише у његову службу. Он одвоји све незадовољнике из Нарваецове војске и посла их у Веракруц. Са осталима (500 људи, 40 коња, 80 пушака и стрела и 9 трнова) крену ее он весело 28. Децембра опет у Мексику. Њега је нратило 10.000 Тласкаланаца, који су носили израђене даске и греде, из којих ће на обали мексиканског мора направити своје нове лађе. Овај посао задржа га неколико месеци. У овом времену са великом мудрошћу и пријатељством задобио је он околне варогаице. По том заповеди да се разругае еви водоводи, који иду у варош. Да би сигурније напредовао опколи он варош са три стране и ишао је лагано и пажљиво. Он је тако ностунао за то, гато му је нови краљ Гватимозин, синовац Монтезумин, био познат као врло разуман и јуначан човек. На нослетку учини он на варога главни јуриш 3. Јула. План је бно направљен са великим размигаљањем. Сваки официр добио је своје место тако, да у најгорем случају може имати сигуран повратак. Један од нових оФицира добио је заповест да брани мост на насипу. Али овај лакомиелеин човек, који је био уобразио, да ће брзо доћи до богате иљачке, ако изађе изван моста, заборави на покорност и умеша се међу борце. Гватемозин брзо опази ову 99