Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛ.ИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

ногрегаку и заповеди да се мост порупш. Међу тим Шианди, који су се до саме ноћи бориди, ади су пред силом морали одступити, потражише спасења у бегству. Али ах! как,о су могли побећи ? Навала беше таво велика, да су предњи падали гомилама један преко другог у провалу и тако својим телесима мост направили. Ва време овог гурања нападоше Мексиканци стражње који напред нису могли. Четрдесет од њих ухватише живих и одведоше у храм, раснорише их, извадише им срца п принеше боговима на жртву. Избављени Шпанци гледали су са ужасом ову ђазолеку еветковину. Они су видели, како радошћу опијени Мексиканци кличући играху у осветљеном храму и мишљаху да се побијене жртве по гласовима познагју. Коса им се јежила на глави, али Кортец помишљаше на нов план. 10. Мексика освојена (1521., 13. Августа) Шианци су изгубили шездесет људи. Кортец се утврди и стајаше неко време мирно, да, би тиме доказао, да је лажно пророчанство незнабожачких свештеника, да ће Шпанце за осам дана уништити. Оскудица у гвозденом оружју, за које Мексиканци нису ни знали, глад у вароши, у којој су три четвртине кућа погореле, и неверство околних племена, — све ово учинило је те је 500 европских скитача могло освојити једно велико царство, које је, може бити, вековима било страх и ужас евојим суседима. Кад Гватемозии виде да нема спасења, он побеже. Али њега су ухватили и довели пред Кортеца. „Ја сам учинио •— рече он достојанствено —- што једном краљу доликује. Ја сам мој народ до последњег часа заштићавао. Сад ми не остаје ништа друго него смрт. Узми овај мач и забоди ми га у срце." Он остаде заробљен. Одмах по том иредаде се и варош. Војници, који су се на-

дали неизмерном пљену, видеше да су се преварили. Они су мислиди да су побеђени из освете своје благо у море бацили. Ва то су многе племиће на муке бацали, да покажу место где су благо бацили. Прича се да је и честити Гватемозин свучен, окован и поред својих верних на ватру бачен. Он се није бранио и ћутао је, док су његови слабији другови, јаучући називали себе најнесрећнијим људима. Прекоревајући их Гватемозин са шпартанском сигурношћу рече: „ја лежим на ружама." У том дође Кортец, застиде се од недостојног привора и ослободи несрећне. 11. Кортецова смрт (2. Дедембра 1547.) Тако је велики освајач Мексике срећно достигао своју цељ. Али његов непријатељ Беласквец у Куби није нипгга пропустио што би озлоједило краља (Карла У) против њега. И доиста кад је освојење царства било потпуно свршено, стиже краљев комесар (Дон Тааија) снабдеен овлашћењем, да ухвати Кортеца, да му одузме имање и да испита сва његова зла дела. Краљев комесар беше прост човек, кога је Кортец на први поглед скроз познао. Он се понашао према њему врло учтиво, а о краљу је говорио са најдубљим страхопоштовањем. Тиме је доброга човека тако забунио, да он управо није знао шта му ваља радити и науми да иде одатле. Кортец му исприча сва његова дела и посла богате поклоне краљу, молећи да му се да намесништво, које је потпуно заслужио. Карло V, и сам један велики ратник, чудио се великим и јуначкнм његовим делима и испуни му његову молбу. Кортец заповеди да се Мексика онет утврди, да се земља подели и рудокопи истражују. Иидијанци су подељени међу Шпанце као ствари, и морали су као робови да раде у рудокопима. Пред уласком сваког рудокопа лежале су стотинама ле-