Prosvetni glasnik

100

кога нздазе сви остали језицн пндо-јевропски: санскрит је ни више ни мање него исги онаки варијетет првобитног језика, какав је ннр., језик литавски или буди који словенски.

Пошто се прерађањем првобитног језика мењада пре свега његова гласовна страна, и пошто се ово прерађање свуда вршило на основу оштрих и одређеиих закона, то нам као први, неизоставни знак генетичког сродства некегрупе језика пзлазе тачно одређена гласовна одговарања (соотв^ћтствјл). Доктаква оштро одређена гласовна одговарања не буду пронађена, дотле се никако не може говорити о генетичком сродству језика, којега можда има, али не за оштре и тачне испитиваче. Због тога су се сви нокушаји, да се докаже генетичко сродство, нпр., међу језицима ариојевропскнм (индо - јевропским) и семитским, или међу језицима ариојевропским и финскотурским (туранским), разбијали баш о немогућност, да се нађу таква тачно одрсђена гласовна одговарања међу поређеним групама језика. Непосредну последицу сталних гласовних одговарања видимо у могућности Фонетичког превода с једног језика на други, њему сродни, или у томе: што сваку неузајмљену реч једнога језика можемо исказати у гласовној Форми другога језика, према изнађеним и утврђеним гласовним одговарањима, и не гледећи па то, да ли претресане речи има у другом језику или нема. Ако те речи нема, то би се она инак, кад бије било, неизоставно морала ноказати у овом ново створеном облику. Овде треба све речи које поредимо најпре делити на саставне им означајне (морФолошке) делове или морфеме. МорФема значи суму гласова и уопше гласовних особина, којом је везан какав било одблесак значења, и која је у овом смислу савршено недељива. Узмимо, нпр., срнску реч свет 1 ) (по јужном сеијет), којој у ст. словенском одговара свдтг (и првобитно значи : светлост- 1их, а у српском се употребљава као основа речн светао-свЂтлг; данашње значење у српском језику: свст— типс1из изведено је доцније, па се налази где што и у ст. словенском). Главиа морФема или '). Овде сам се одвојио од ориђинала, јер сам узео реч св ^ тђ , која је за нас згоднија од руске речи с^мвл, коју је аутор уиотребио. Прев.

корен ове речи биће свЂт. 2 ). Сад настаје питање: да ли има, нпр., у језику литавском и немачком речи, сродних по корену с номенутом српском и ст. словенском речју? Погледајмо на гласовна одговарања: словенскому с (з) може у литавском одговарати или с (в) иди ш (82 —§). У првом случаЈу биће у немачком такође б (с), у другом пак — ћ. Старом еловенском Ђ (које долази у један ред с и и с г>) улитавскиом одговара аГ (ај), које стоји папоредо, по облику, с ех (еј) и с г: у немачком такође аг, или ец или I (узроци ове разноликости такође су одређени, ну да се питање не би развлачило, оставићемо их без пажње). На послетку ст. слокенском 8 нгу језику лигавском и немачком одговараће такође в (\) и т (1;). Потражимо сада; има ли у литавском и немачком речи, сродних по „корену" речи свет, и чиј би се корен почнњао сугласником , који одговара првом словенском с (з). То би морао бити корен 8Уа1<;, или зтеИ, нли ву И ; ; али речи са сличним кореном и са значењем, ма колико налик на значење речи свЂтг (светлост и свет) у литавском и немачком никако нема. Дакле, остаје нам да идемо другој претпоставци; има ли у литавском и немачком језику речи, чиј би се кореп почињао у литавском са ш (82], а у немачком с ћ? Таквих речи има, и то : литавско згжИ-Ги (зр1еш!еге), готско ћ^еИ-а, ст. нем. ћшг, н. немачко мегзз (аИшз). Речи су ове, наравно, сродне само по корену, тј. по главној морФеми , која се саставља с разноврспим суфиксима или доданим морфемама. С овом разликом суфикса иде и разноликост самогласника у корепу : или ег, или г , а у старом словенском: или Ђ, или и или г> (св^т-г, свит-ати, свљ(т) -нжти)Словенско с (8) у оним случајима, где му у литавском одговара зг (ш), а у немачком ћ ризвило сеод првобнтнога к, којесе сачувало у латинском и грчком језику у облику ћ, а у санскритском у онште дало д (в). На овом се оснива могућност Фонетичког превода ко2 ). Ово је у осгадом изиеден оснажеи корен од старијега свит, чему одговара санскритско или куИ, али се и у том језику налази баш ова иста реч с оснаженим и: суе!;а, 1их. Види А. 8сћ1е1сћег »Рогтеп1ећге (1ег к1гсћеп-81аУ1бсћеп 8ргасће«, стр. 115. Уиореди ц Миклошића »НасНсезНпдиае 81оуеп1сае ж стр. 79. Прев.