Prosvetni glasnik

НЕКОЛИКО РЕЧИ О УПОРЕДИОЈ ГРАМАТИЦИ ИНДО-ЈЕВРОПСКИК ЈЕЗИКА

99

своје сујезике израђивала (развида) са свнм незавасно једно од другога, или , говорећи друкчије, тумачи се тиме, што су основни првобитни језици појединих племена понакди на разним местима земне донте, без икаквог узајмичног утицаја једнога на други. Изгдеда лак да неки дивљаци ни до данас нису потпуно развиди свој језик, у правом смислу ове речи, и да су још и данас у стању предазном од безјезичног стања ка појави правога језика. Хватајући сродности и раздике међу језицима несродним, и уопште тражећи карактерне, најглавније особитости ових језика несродних, и на основу ових карактерних особина одређујући узајмичан однос њихов (тј. несродних језика), чинимо почетак морФолошке или структурне класификације језика, која је свакојако класифакација вештачка , јер не успоставља право, постуино разгранавање описпваних предмета. С тога класиФикација уобдастијезика сродних мора бити, кодико се може, кдасификацнја природна, тј., мора тежити таком уређењу ових сродних језика, које би бидо, так о рећи, само понављање у истини извршевог процеса њиховог поступног дељења иди диФеренцовања_ Језици сродни нису ништа друго до различни варијетети (измене врста) Једнога истог првобитног језика. Да бих објаснио овај израз, држим да није сувишно посдужити се овим упоређењем: зампслимо грдан простор земље покривен једноставном масом једне исте врсте траве. Кад би погодбе земљишта, кднмата итд. остале једне исте, кад се уопште ова трава не би подвргавада нпкаквим странским утицајима, она би остала до века неизмењена, показујући, у осталом, на разним местима заузетог јој простора неку, једва осетну разноликост облика и својстава. Али допусгимо да је један део ове траве однесен некаквом судбом на друго, ближе или даље место, други део — опет на друго место итд., и да се ова нова станишта раздикују од ирвобитне домовине описиване траве, и да имају друге погодбе за њен живот и развигак. У том случају поменута врста ове траве на тим разним местима неизоставно се мора измееити. То није довољпо; узмимо да су се и у првобитној домовини, где је остао неки део наше траве, погодбе земљишта и кди-

мата измепиле; у том случају ће се чак и тамо изглед наше траве морати такође изменити, тј., она ће се временом ноказати у новом обдику. Тако дакде од пређашње врсте иди облика номенуте траве ништа неће остаги, и та ће врста продужити живот само у својим разноликим потомцима, који ће, истина, бити слични како с њом, тако и међу собом, али опет зато они неће бити она сама, него само њене разнолике измењене врсге — варијетети. Замепимо сада траву којим бидо првобитним језиком, нпр., онимјезиком, којим су говорили преци свију Индо-јевропљапа. Ови су првобитни Индо-јевронљани или Арио-јевроиљани заузимади неки простор, и због тога њихов језик није могао битн са свим једнак, него је морао показивати неке, ма и врдо незнатне, дијалекатске одблеске иди дијадекатске, измењене врсте (варијегете). Буди какве околности, борба за живот, исгориске буре и т. сд. однеде су собом у разне зеиље неки део ових Индо-јевропљана, који нам се пре свега иоказују као носиоца индо-јевронских језика. У новим погодбама за живот удаљени од своје домовине. Индо-јевроиљани су развпди нрвобитне дијадекатске одбдеске у раздичне самостадне језике, који су, истина, право продужење првобитног језика и разнолики његови варијетети , ади који се никако не могу узети као с њиме истоветни. Па чак и у домовини првобнтног језика заостали део Индо-јевропљана није могао остати непокретан у језику своме. Овде чак није била иотребна никаква измена у погодбама земљишта и климата, него је бнда довољна и само та окодност, што су као жаво земљвште неносредно сдужили и служе његови посиоци, тј. људи, који њиме говоре, чијесу урођене оргаиске и психичке тежње мораде бити повод непрестаним изменама властитог им језика, те за тим његовом цепању на дијадекте и говоре, више или мање једио од другог различне. На тај начнн од првобитног језика ништа није остало, него су остади само различни његови одблесци иди реФлекси у његовим појединим потомцима иди његовим иојединим варијететима. Ирвобитни језик изгдеда, тако рећи, као „заједнички означајник" свих језика од њега ностадих. С тога је мадо наивно сматрати, нпр , санскрат извором, из 13*