Prosvetni glasnik

БНЛКШКЕ О ирос

Ј11КТИ II ШКОЛАМА

Школе у Саксонској. - У Краљевини Саксонској стаље наставних и васпитних завола врло је повољно. И ;ј министарског нзвештаја за ирошасту годину могу се видети ове значајније појединости. На Лајпцишком упнверситету искаче ца видик ретка иојава. да је број приватиих доценага у последње време врло опао, док је број редовних п ванредних професора, остао готово исти. Знатио умножавање ученика, које виднмо у нзвештају. дошло је поглавито отуда, што се изванредно множи број земаљских ученика (Саксонаца), — Трошкови на издржаван.е университета знатно су увећани ове године због набавке научннх средстава и т. л. II нолитехннци у Дрезди (Дражђанима) био је потребан већи државни додатак. — У извештају се помињу и рударска академија у Фрајбургу са 18 доцената и 163 ученика — и шумарска академија у Таранду са 12 доцената и 12 6 ученика. — Број саксонских гимназија увоћан је од 13 иа 16, и свима њима била је потребна државна помоћ од 693.696 дилара. Варошким гимназијама у Дрездн п Лајпцигу државна. се помоћ не даје. Реалних гимназија бројн Саксонска 11, а реалних школа 20, са 216 учите.ћа и 2788 ђака (у првим) и 209 учитеља и 30 57 ђака (у другим школама ; државна је иомоћ била 185.894 и 268.928 динара. Виших девојачких школа има само 2 са 40 учите.ћа и учитељица и 88 4 ученице; ни овим ин 7-мини нриватних, државом прнзнатих школа вншега реда за дечаке (111 учитеља и 735 ученика) не даје се државна помоћ. Завода за образовање учптеља и учите.мта — осем дражђанског завода за учитеље турновања — има 16 јеванђелских, 1 католичка учнте.вска семинарија и 2 учитељичке семннарије с 2 51 наставником, 111 разреда и 23 18 питомаца ; државна им је помоћ била 1,2 5 4.78 7 дннара. — У поменутом извештају говори се и о дражђанској и лајпцишкој уметничкој ака/емији, о дражђанској школи за уметне занате, стенограФском инстптуту школама за стручно занатско образовање и т, д.

Средње школе у Вудим-Пешти — у почетку ове — 1 885-6— школске године уписало се у 6 будимпештанских гимназија и једној вежбаоници 3046 ученика, који је број за 84 мањн но прошасте шк. године; а у 4 реалне школе уписало се ове год. 2 04 4 ученика, којп је опет број за 2 34 већн од ланскога. Свега дакле ученпка н гимназијских и реалских у Будпмпешти било је у почетку ове шк. годнне 5090, што значи 218 ученика више но прошле године. Из ових се нодатака види како је број ученика по, реалкама зиатно порастао, а то казује да је публика почела поклањати веће поверење овим учевним заводима, за које се последњих година није много марило.

Ведике школе у Немачкој. — У Лајацигу има универсигет ове године. 3288 унисаних и 59 неиматрикулованих слушалаца, свега 3 347. Од ових 3288 ученика 1 374 су Саксонци, а 1914 странци. даље 67 5 су теолози, 717 правници, 7 42 медицинари , а 115 4 слушаоци филосовског факултета. — Уииверсптет у Бреслави има сада 1 384 уписана ученика, нзмеђу којих су 1 339 Пруси, и још пма 68 ванредних слушалаца. — У Марбургу целокупан број университетских слушалаца овога зимњег течаја износи 8 39. — Унпверситет у Јени броји сада 577 иматрикулованих ученика, уз које долази још 18 лнца, којп.ма је доиуштоно походптн продавања. Свега дакле похођача има сада 59 5, п по томе 33 мање него нрошастог зимњег полугођа.

Белгијски министар просвете наредио је, да сваки учнтел>, који не би могао радити у школи због болести, нлаћа себи заступпика докле не оздрави, ако то општина не би хтела чинити.

Школе у Црној Гори. — Црногорска влада нрегла је ноеледњих година да подиже школе, а тиме и просвету. И већ се виде плодовн тога старања. Мала гнмназија на Цетињу претворена је ове године у велпку гпмназију, пошто се отворила још 4 разреда. Уппсало се до сада 9 3 ученпка. Иаставни план је израђеи према природи п саставу класичиих гимназпја. Почињући од ове годнне предаваће сс од класичних језика н грчки. Од живих језика, поред матерњег српског, учи се Француски. ПроФесорп су: Живко Драговић, Илија Беаро, Филип Ковачевнћ , Јован Љепава, Сима Матавуљ и Божо Новаковпћ. Редовна предавања почета су 1 5. Сеитембра. — Осим тога огворене су ове године мушке школе у Ровцу, Бјелици, Преком брду и код мапастира Мораче. Женска школа са 4 разреда огворена је у Никшићу. Чине се припреме, да се оснују школе још у Мркојевима, у манастиру Острогу и у Улцињу.

Скромна награда. — Др. Бертрам, проФесор у Берлину, изабран је за још 12 година за варошког школског саветника за основне школе (81асИвс11и1га№) с годншњом платом од 12000 марака (14.960 динара).

Лужички Срби. — У горњој н доњој Лужици има преко 160,000 Срба, који су сачували своју народност у мору Немштине. То су веома чили и вредни људн ; већином су ратари и занатлије, и л>убе свој језик и народност. Они имају три књижсвно-просветна друштва, н то <( Матица српска», иДруштво св. Ћирила и Методпја", н аСрнско лугеранско књижевно друштво." На лу-