Prosvetni glasnik

1 1 8 ЕЕЛЕШКЕ О ПГОСВЕТН П ШКбЛАМА

спо је 30 4 9 48 дпнара. За свпх овпх 10 година уштедело је 129339 ученика округлу суму од 1546000 динара. Учитељи којн унрављају штедионнцама дечпјпм подносе сваке године нзвештаје о сгању своје штедионпце дотичном одељељу друштва земаљске земл.орадн.е" у Буда-Пештп и сваке се године даје учптељима нека сума у име награде. Од ове награде искључено је 119 учитеља што им извештаји нису по пропису званично премапотписани били, а 113 учитеља награђено је почасном дипломом за свој петогодишњи рад. Кад јевучена лутрија тпх награда један је учитељ добио 200 днн., 1 учитељ 100 дин., 1 учптељ 70 дпн,, а 100 које учитеља које учигељица добило је по 50 динара.

Број ђака у средњим школама аустријским — По званичним изворима аустријским целокупан број ученика по гимназнјама и реалкама — којих је 1 884 године бнло свега 250 — (рачунећи ту и приватне школе) износио је у Аустрији (т. ј. у западној половини монархије) 68327. По народностима долазп од овога броја 32 0 33 (или 46'88 од 100) на Немце, 19130 (или 28'01 од 100) на Чехе, 9558 (или 13-99 од сто) па Пољаке, 1 98 7 (илн 2-91 од сто) на Русине, 1716 (или 2'5 1 сд сто) на Словинце, 6 50 (илн 0-9 5 од сто) на Србе и Хрвате, 2 37 1 (или 3-47 од сто) на Италијане, 1 8 76, (или 1-28 од сто) на друге народности (нарочито па Румуне и Маџаре, на онда Французе, Енгзезе и т. д.)

Школе у Пешти — У 18 8 4/3 школској години било је у Пешти 9 6 општинских школа, 7 државних, 2 5 вероисповедних и 2 3 приватне школе, свега 1 5 1 школа. Број деце обавезне да иду у школу износио је : 39004 од шесте до дванајесте годинв узраста; 201 76 у узрасту од 1 3 до 15 год.; свега 59 1 30. Од овога броја ишло је у школу 4722 1, и то у основне школе 17 768 мушкараца и 18131 девојчица ; у продужне (((повторне") школе 27 7 1 мушкарац п 110 девојака; у више основне ( (| народне ) н ((Грађанске 8 школе 3010 ученнка и 157 7 ученица ; у нриватне школе 3 7 ученика и 3 8 6 ученица: у средп.е школе 34 31 ђак. У школу нпје ншло 2281 ђак и 9768 девојчица, —свега, дакле, 1 1959 деце. То значи: скоро једна петнпа од деце обавезне за школовање није ни видела школу. По вероисповести овако се деца деле : 297 0 9 римокатолика, 5 7 православннх унијата, 1 7 1 псточноправославних, 2275 калвиноваца, 23 32 лутерана, 11 друге хришН. вероисповеди и 12625 мојсијеве вере. Ио језику се деле овако: 37886 Маџара, 8445 Немаца, 5 7 Румуна, 713 Словака, 8 9 Срба, 29 Хрвата п 2 Руснна. Изостанака од школе учинило је 3 8 520 деце свега 891914 по пола дана. 1 396 родитеља кажњено је новчано због неоиравданнх дечијпх изостанака. Учитеља пма 8 8 3 н то 8 60 с потпуиом ква" лиФикаппјом п 13 с неногпуном (6 8 7 редовних на" (тавнпка и 196 заступника). Од 151 школе 99 је у својим сопственим зградама, а за 52 школе узете су зграде под кирију. У школскпм зградама има 70 4 ученпце и 124 стана за учитеље. Уза школе иду две школе за воћарство. 41 башта н 6 6 авлија за вежбања. Годпшн.н су издаци за сво ове школе 2,9 52-8 1 6 динара.

0 испитима о учитељској способности издао је пруски министар просвете наредбу, у којој напомиње, да комесари гледају вшне на циљ ових испита него ли да констатују колико иепи таник зна из овог или оног нредмета. Испитанике ве треба сматрати као ђаке на испиту зрелостп, нећ као учигеље код којих треба више гледатп на то, да ли су кадри да се дал.с с усиехом обра3 УЈУ> а Д а л'и су практички школски радници. Ако комесар испитује своје негдашље ђаке из учитељске школе, он их пе мора испитивати из свију предмета. јер може лако увериги се, како је испитаник напредовао у даљем свом самообразовању. Издатак на све жкоде у варопш Милану (у Италији) износио је 1 8 30 годице 10 4.702 динара. Само на основне школе издато је 1 8 60 године • • 317.113 дин. 1870 « • • 472.592 « 1880 « • • 910.759 « 1 883 « • 1,108.247 « К овоме додајем да варош Милано бројн 295.543 становиика.

Кажњавање ђака у Немачкој. општинскн суд вароши Берлина у седници од 5. Октобра ир, год. одлучио је, да се сви учитељи основних школа у погледу примене телесие казни упуте на наредбу од 1 87 5. године, која гласи : «Употребљавање телесне казнн у женским школама забрањено је; у мушким школама може се употребиги телесна казна само с дозволом и у присуетву школског управигеља. «Само за грубо понашање може учитељ ђака одмах казнити и мора о томе известити управитеља."

Знатне старине Скоро је нађен интересантан одломак «Одисеје» на паиирусу II века Исто таж> нађен је арапски текст IX века с гравирама иа дрвету. Према томе ова врста графичке вештине била је позната раније, него шго то допуштају исторпци гравирања.