Prosvetni glasnik

138

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

некада Сишсмунд." И нреко тога Лутеру је објављено да се изгони из земље. На закључку акта каже се, да .1утер није као човек, него као зао неиријатељ, у облику човека, узео на се калуђорско одело, дуго време остао непознат многим људима. Међу тим он је све јеретиштво скуиио у се и само на ново измишља јереси. оа то од 14. Маја нико не треба са Лутером да живи, једе и обитава. Нико не сме његове књиге куповати, нродавати, читати, држати преписивати, штампати и т. д. Ова наредба је назвата „Вормски едикат." До душе цар није имао ии времена ни силе да изврши ову наредбу, али ипак онасност, у коју је Лутер запао, била је и велика и тешка. Вбог тога је курииршт Фридрих Мудри решио, да га од његових гонидаца избави. Онје наредио, те су Лутера на нуту ухватили, преобукли га у друго одело и одвели^га у Вартбург. Овде је живео под именом Јункер Ђорђе и с њим су ноступали као са заробљеником. Али њему је било тако добро, да су се сви у оном месту чудили. 6. Лутер у Вартбургу Само највернији пријатељи, каоМеланктон и СНалатин, знали су куда је Лутер отишао. У простом народу рашири се прича, да га је ухватио и однео ђаво. Али на скоро се нрочу, да је он још жив и да га је дух божји оживио. Из његовог затвора писао је он против опроштајнкца, о којима је на ново почео проноведати: архијепископ мајински. Тамо отноче радити црквени зборник ироповеди и објашњење недељних јеванђеља. Чим је изаптао нов снис овог божјег човека, видеше његови пријатељи и ненријатељи, дајеЛутер још у животу, али не могоше сазнати место где живи. Али најважније, што је решорматор у Вартбургу урадио, био је његов изредан иревод Библије којајенуна снаге светога духа, најбоље оруђе за пшрење нове науке, п која је за сва воемена остала све-

тиња немачког народа. Овде се Лутер тако напрезао у раду, да је свој дух толико теретио, те му се чинило, да га ђаво гони да своје дело опет уништи. Прича се, да је један пут баш мислио да види ђавола на дувару, на га је гађао мастионицом. Међу тим у Витенбергу, као и у осталој Немачкој догађало се но нешто знаменито. Већ исте (1521) године усудио се један свепггеник у Саксопској да се ожени. Многи калуђери, а нарочито августинци у Саксоиској, примали су Лутерову науку. Служба је служена на немачком језику, на®ора није више уздизата и особито поштована, и причеиЉе ј е давато сваком, који га је желео, у оба вида, као што је Спаситељ прописао. Али одмах се видело како је лако прећи границе и место реФорме изазвати револуцију. Један Лутеров друг н пријатељ, жесток, Фанатичан борац, нападао је са својим иристалицама цркве, иротеривао католичке свештенике и уништавао слике светаца. Други Фанатици одбацивали су крштење деце. Лутеру то не беше ни мало по вољи. Јер као год што је он био ватрен и раздражљив, тако исто су му и ти нагли изгреди били нека свирепства. Он није могао дуже остати у Вартбургу ма да је то његов курфиршт желео. Где се нешто тицало хришћанске вере, ту он није нитао за вољу свога госнодара, кога је иначе јако уважавао у свему. Одмах је отпутовао у Витенберг, где је осам дана непрекидно проповздао против нереда, који праве нови пророци. 7. Тома Жиндер, Јован Лајден У време реФормације сељаци су у Немачкој живели врло рђаво. Они нису имали свога сонственог имања, али су морали радити врло тешке посдове више дана и недеља својим господарима. Осем тога моради су владаоцу и господару имања давати велике данке. Они су неколико нута покугаавали да се опросте таквих терета, ади су