Prosvetni glasnik

250

КАРЛКТВРНЕ С.1ИКЕ 113 017ШТЕ ИСТОРИЈЕ

овим извештајем. Можда ће нас оправдати то, што смо се у овим оценама и примедбама користшш искуством, које је део народ срнски стекао у догађајима најскорије прошлости. 19. Марта 1880. г. У Београду. Члаиови одбоЈ^а, јЉ. ј^ОВАЧЕВИ-К јЗ. ^АКИЂ ^Дим. ј Ј осић . Главни Просветни Савет усвајајућн у свему мишљење комисије, коЈе је у реФерату исказано, одлучио је : да се ни једно од но-

менута три дела не може примити за школску књигу из разлога, који су наведенп у реФерату за свако дедо посебице; већ да се „Историја Српскога народа" за основне школе напише са обзиром на све примедбе и захтеве изложене у реФерату, па било да се нисање оваке историје изврши расниснвањем новога стечаја, или да се једном или двојици стручних лица повери пнсање Срнске Историје и без поновног објављивања стечаја. РеФерентима је одређен хонорар за труд, свакоме по шесет (60) динара.

С тим је састанак закључеа.

КАРАКТЕРНЕ СЈ1ИКЕ (по А. В.

3. БОРЦИ ПРОТИВ РЕФОРМАЦИЈЕ Игл.ат Лојало. (1492 — 1556) Игњат Дојало бно је син једиога шианскога благородника, који је имао но вигае деце. Он остами родитељску кућу у својој шеснаестој години и био је најпре паж на двору краља Фердинанда и Изабеле. По том је као војник стунио у сл^жбу, херцега наварског где се својом лепом, снажном снољашпошћу тако одликовао, да је рачунат као један од најотменнјих нлемића. Он је чезнуо да добије какву прилнку, да покаже своје јунаштво, а не знађаше, какав ће рђав последак његовог јунаштва бити, а још мање какве ће рђаве последице нмати за цео његов живот. Французи су хтели опет да новрате краља наварског, коме је Фердинанд био отео државу. Они се корпстигае одласком Карла V у Немачку и нападоше на Шданију. Како не нађогае никаква отдора они нродрегае до Ламиелоне. У малој гомилнци, која је бранила ову варога налазио се и Дојало. Узалуд

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРЕЈЕ Грубе-у)

је он распаљивао грађане на отпор; варога се предаде без икакве борбе. Игњат, нун гњева због неверства и нлашљивости, али решен да употреби крајње средство, ватвори се са мало верних људи у град. Од њега захтеваху да се преда, али он с дрезрењем одби срамне услове, а тиме раздражи непријатеље, те учиншпе наиад. Артилерија обори један део зида. Дојало изађе пред провалу и одбијаше нанадаче. На један пут једно ђуле удари поред њега у зид. Један камен од зида одлети, удари га у ногу и дреби му кост. Његови друговп нобегоше а Французи освојише тврђаву. Они одобрише добрим Шпанцима слободан одлазак, а Лојало оде својој браћи и сестрама да лечи своју рану. Један неснособан лекар наместио му је ногу врло погрешно. Други један лекар, кога је за савет питао рече му, да ће се нога само тако излечити моћи ако се на ново кост преломи. Дојало је пристао на то н издржао је нову одерацију јуначкд. При томе је претриео у-