Prosvetni glasnik

БУЏЕТСКА ДЕПЛТЛ А5'СТГ'ИЈСК0Г МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕИИХ ПОСЛОВА

2 70

Због важности самог нредмета, мислим да би било врло добро, уираво врло нужно, да се министарство просвете иочне што темељније занимати овим нитањем и да састави једну комисију од људн без нредрасуда који ће израдити реФормни илан и изнетп од прелазних мера све које се покажу као потребне. Као основу за тај рад могао бих, саобразно белгијским и шведским усгановама, нредложити ова пачела. Има их свега четири. 1. Да се папусти дојакошња подела двојаких средњих школа. Место тога да се заведе нижа гимназија, једнака за све ученике, и да се уведе виша гпмназија, „лицеј" који ће се, према позиву ученика, делити на четири паралелна стручна одсека. 2. Старе, мртве језике боље би било сматрати као помоћне науке и као таке и учити их. Грчки језик да морају учити само ученици стручног филолошкогодсека. Згодним расноредом наставног материјала из других дисциплина могло би се избећи често повраћање на један исти предмет. 3. Иопгго би се овако много шта олакшало ученицима, могли би се у наставни план унети страни живи језици којп су тако важни у данашње доба. Уз то би ваљало изменити у реалкама досадашњу методику наставе, како би се што боље постигло оно што се тражи од сграних језика, т. ј. »да се ученици у усменом саобраћају слободно служе страним језиком". 4. Испити зрелости имали би отпасти оваки каки су сад. Место њих имали би се завести закључни иснити из предмета који би се предавали у стручном одсеку лицејском, но при том да се највише гдеда на то да ученици знају и схватају дотични предмет као што треба, а да се избегава све оно чиме се само памћење терети. Сваком ђаку који би на тај начии положио стручни испит да се пздаје сведоџба зрелостп из дотпчног одсека лицејског и да му је отворен пут у велику школу". Министар просвете др. Гауч узео је одмах да одговори на примедбе нредговорникове и рече: „Баш сам веома захвалан г. предговорнику што је тако темељито додирнуопитање о коме се данас доиста борба води. У осталом то није борба нова п од данас, него је то стара борба, то је борба у којој се боре хуманисте с једне и реалисте с друге стране. Вама је, господо, позната историја те

борбе и ја се с г. нредговорпиком потпуно слажем односно његове наиоменео класичким играма грчким. И данас сејош боре заступници хуманистичког правца, као што су се борилп и стари олимпионци — боре се не зарад земаљске користи и зарад награде, већ се боре, као и у старо време, за лавров венац, као и за то да се докаже шта је ваљаннје. Да, у школи треба и у школи мора да се достигне оно што се сматра да чини цену „ваљаности. Да се пак дође до тога, мора се проћи кроз класичке школе и — мислнм да се не варам — тако ће до века осгати, не гледајући на то што се овда онда, у овој и оној држави, истичу друкчија мишљења. Споменуто је, како наставнп планови у нашим гимназијама пате од многокрвиоети. Отворено исноведам да ја не долазим у ред оних који се диве нашем садашњем уређењу и који не мнсле да би се ма шта имало мењати у том организационом плану. На против ја мислпм да је данас, после 30 година, дошло време, да се много што шта ту мора мењаги. Ако ми буде дозвољено и ако наиђем на потпору оних чинилаца који н у овом нптању имаЈу да даду свој моћнп и одсудни глас, ја заиста нећу оклевати да изиђем с извесним предлозима у том правцу. Но још данас ћу да приметнм једно, а то је да наши свршени гимпазисти и реалци морају и у напредак бар толико знати колико данас знају. Не могу никад и ни ношто дозволити да се ма и за мрвицу једну смањп мера знања коју данас износе они што полажу иснит зрелости. Изволпте занитати господу суниверситета, јер отоме не може бити спора, напредак и развитак наших унпверситета зависи од онога што се у гимназиЈама ради и постизава. Дозволите ми да, као старешина просветне струке, овом приликом,без икакве замерке университетима и не поричући значење народне (основне) школе, обратим вашу пажњу на ту околност, да по мом најдубљем убеђењу сва будућност наших виших школа искључиво зависи од онога рада којисе у гимназијама постизава. То је тежак рад, рад који за собом повлачн грдну одговорпост. Што гимназије не досгижу оно што се од њих очекује, долази отуда што гимназије дацас не заузимљу више онај ноложај који су