Prosvetni glasnik

ПЕДАГОШК

Е С Т В А Р И

тири ноге: две предње и две стражње. Ноге су у коња танке и високе, ади и врло чврсте и јаке. С тога коњ може врло брзо и задуго да трчи. Коњ иде ходом (обичним својим кораком), малим касом (вдпто брже од хода), великим касом (још брже) и у скок (колачки, врло брзо). Кад чове^ иде на коњу, па коњ не иде касом, него ходом, али брзим ходом (који се зове раван), каже се да човек језди (глагол јездити). „Горомјезде кићени сватови". Коњ може да иде једним ходом јопг брже него и ходом у скок. И кад коњ под човеком тако иде, каже се да лети (глагол летети). „Па иолети иреко иоља равна, ка' но звезда преко ведра неба". На свакој нози коњ има само по један једини прст. Тај прст му је сав обрастао у нокат, и тај нокат зове се коиита. По томе што се у коња тај нокат зове коиита, и коњ се зоие коиитар. А по томе опет што коњ има на својој нози само једну коииту, зове се он — једнокоиитар. Кад се коњ много употребљава на посао, а нарочито ако иде по калдрми и по каменитим путовима, њему се копита окрза (глагол окрзатн), па голим прстом додирује до земље, и онда га веома боли, те храмље и не може да иде. Да се копита не бп тако окрзала, људи поткивају коње гвозденим иотковицама (које се зову и илоче ако иокривају одоздо целу копиту). Над копитама налазе се на ногама чланкови. На чданковима са задње стране виси наниже длака, као каква перајица, и зове се кичица. Горњи, задњи део трупа између репа и кукова (костију што су над стражњим ногама) зове се саии. ПТто су сапи у коња гаире, то је и коњ бољи. Предњи део трупа, између врата и предњих ногу зове се груди (прси). Снага којом коњ вуче терете, у грудима му је. С тога је и коњ бољи и јачи у колико су му груди шнре и јаче. Нека опише ноге и остало што је уз њих споменуто: Н. Н. Н. Н....

Беличина, — Према томе да ли су коњи од соја доброг или лошег, и да ли су добро однегованп или лоше, онп су разне величине. Обична висина добрш коња износи 14 до 15 шака. Длака и боја. — Тело у коња покривено је кратком длаком. У кбња од доброг соја, и који се добро негују, длака је врло глатка и прелива се у сјајности. Боја ддаке коњске различна је: врана (коњ се зове вранац), мрка (коњ се зове мрков), броКаста (коњ ее зове дорат), отворенија од броКасте (коњ се зове алат), жуКкаста (коњ се зозе кулаш), зеленкаста (коњ се зове зеленко), бела (коњ се зове белац), бела иа иоирскана црним пегама (коњ се зове ђогат), шарена (коњ се зове шарац). Стари наш јунак Краљевић Марко, имао је коња шарца. И кад год се у песмама пева о јунаштву Краљевпћа Марка, пева се и о јунаштву његовога шарца, коња од мегдана. Нека опише величину, длаку и боју у коња: Н. Н. Н Називи по роду и иначе. — Мужак зове се у онште коњ. Млад коњ зове се ждребац. Женка зове се кобила. Мдада кобила зове се ждребица. Младунче зове се ждребе. Од особито до^рог соја (арапског) кобила зове се бедевија. „Па појаха виту бедевију". Матор и р! ; ав коњ или кобида зове се кљусина и драскела. Плођење. — Кобила ождреби (глагол ождребити) једно ждребе, а носи га 13 месецп- Докле кобила носи ждребе каже се да је суждребна. Глас. — Кад коњ или кобила даје глас од себе, каже се да рже или да њишти (глаголи рзати и њискати). Ва ждребе увек се и каже само да њишти. Нека пинови о називима, о плођењу и о гласу: Н. Н. Н.... Начин живљења. — У најстарија времена коњи су били дивље животиње. У земљи што се зове Гусија има пространих равница.