Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

ско царство и кад се створише немачке државе у Европж, тада Нидерланђани потпадогае под власт Франака. Они их ноделише на мале државе и области у којима заведоше нарочиту управу и владу. Од онога времена свуда су се подизали мали грофови и господари, који су освајали веће или мање области, али су често и њих силнији кнежеви покоравали. Тада задобише неке вароши, услед нодизања грађанског реда, слободу и самосталност. Положај земље на северном мору и на пловним рекама, управо у средини међу Немачком, Енглеском и Француском, уз то радљивост и заузимљивост народа, све је ово учинило, теје процветала индустрија и развила се трговина. У неким великим индустријским варошима (Антверпену, Генту итд.) вредноћа народа била је тако изванредна, да вечером око шест сахати, кад су радници ишли кући, са звоном сејављало родитељима, да своју децу са улице склоне, да их не би огромна навала прегазила. Ова енглеска вуна, још на крају петнаестог века израђивана је у Нидерландији и њене лађе нловиле су у Ашрику, Источну Индију и Америку. Сва трговина савезних немачких варогаи ирегала је у холандске варогаи. Нидерландија је често мењала евоје господаре. Но ипак су поједиие области задржавале своја права и своје слободе, које су владари поштовали. И сам цар Карло У, као врховни гошодар Нидерландије поштовао је ирава и слободе њене. Док је се старао да у Немачкој угугаи реФормацију, дотле је Нидерландију, коју је јако велео, оставио на миру. Али на скоро промени он своје мишљење кад иротестанска вера задобнвагае у Нидерландији све вигае и вигае пријатеља. Он је поступао врло строго нарочито против говорника, који су нанадали и грдили свегатенство. Године 1550 била је заведенаи инквизиција (црквеии суд) и неки честити Нидерланђани изгубили су

жпвот за то, гато нису хтели од своје вере одустати. 2. Сад дође на нресто назадни, побожни Филип. Онсеовако заклео Нидерланђанима: „Ја, Филип, заричем се и заклињем се, даћу бити добар и иравичан владалац, да ћу чувати све слободе, које су вам од мојих предака иодарене; исто тако да ћу верно чувати вагае навике, обичаје и црава и даље да ћу чинити све оно, што једном нравичном и добром кнезу и господару доликује. Тако ми номогао Бог и сви његови свеци". Али у своме срцу био је решио, да се на задату реч не осврће, него да Нидерланђане начини исто тако ропски нокорним католицима, као што су били његови Шпанци. Прво, што је он за Нидерландију учинио, било је пооштрена наредба страшној инквизицији, да отров нове науке искорени. Њему се никако није свидело, да донусти, да они верују неку другу веру, него што верују његови људи. Он дакле постави духовне судије, који ће строго судити свакоме, који се удали од католичке вере. Сама сумња била је довољна, да једног мирног грађанина одвоји од његове породице. Онај ко онтужи једног јеретика добијао је иоловину имања оптуженога. Тако се број оптужених попе брзо на хиљаде. Нађе ли се један неваљалац, који је нротив једног ногатеног човека сведочио, а овај није хтео признати, онда су га метали на муке, тако да је сиромах морао признати од болова оно, гато никад не би признао. При том никад није могао дознати, ко је био његов тужилац. Нико из јутра није знао, да у вече неће морати чамити у једној тамници. Ако је ко певао евангелску песму или је присуствовао скупу протестаната, тај је био оитужен и осуђиван. Ко је један иут запао у бездну инквизиције, више одатле није изишао. Он је морао у тамници као жив законан своје остале године провести усамљен, или је у дане ве-