Prosvetni glasnik

1

пуџетока деват А аустриј С ког министарства просвкте и црквепнх посјова

299

алку, послати на неко време у Француску и Енгдеску да на самом врелу изуче стране језике колико им треба. Може се с разлогом истицати да је гимназиста претежнији од ре* адца, али опет за то без реалака се неможе бити никако. Не може се гимназија слојити с реалком у један јединизавод ни за то што се у реалци на цртање обраћа куд и камо већа нажња но у гимназији. Говорник се обраћа влади и моли је да буде смотрена у завођењу својих реФорама, а да не баца оно шго се од старине као добро показало и потврдило, После Бера узео је реч проФесор Ераус, који такође изјави да ваља врло смотрено ириступати ма којој реФорми средњих школа, и додаде, да се така питања управо и не расггрављају у скупштинама, него су за то позвати нарочити стручњаци. У питањима школским, Аустрија мора — мисли говорник — ићи наиоредо с осталим културним државама; с тога се данас и тражи толико много од ученика. На нрвом месту ваља влада да се постара за удобне и здраве просторије у којима ће се учити гимназијски ученици. После овога нрешао је говорник на бедно стање суплената у средњим школама и разложио је како је преко потребно дасењихов положај поирави. Министардр. Гауч одговорио једавлада радо прихваћа предлог да се уреди положај сунлената и од своје стране постараће се да се исти с материјалне стране поправи заво,.ењем петогодишње повишице плате. Уједно изјави, да је наредио да се најдаље до Септембра попуне сва места наставничка у средњпм школама која су сада упражњена услед ностављања адногих школских надзорника. Свега пма, од прилике, до 50 тако упражњепих места. Остала упражњена места понуниће се сва у Јулу и Августу. — На крају овог одељка о средњим школама, додаћемо још говор једиог посланика (Менгера) о средњовековној литератури немачкој. Говорник напомену, да, откако је изишло ново уређење гимназија у Аустрији, (т. ј. од времена, за гимназије у Аустрији јако заслужнога, министра просвете Леона Туна и проФесора Боница), почела се у средњим школама лепо неговати средњевековна право -пемачка литература. Но од једно го-

дину-две дана, настадо је у том погледу чудновато стање. „Ја мислпм — рече говорник — да нема ни једног Иољака који би рачунао у образоване људе ма кога свога земљака који не би знао дела из времепа Кохановскога и пре њега. Исто тако ни Чеси не рачунају у образоване људе оне који не знају ништа за „Л.ибушин суд\„Краљедворски рукопис" нтд. Немци пак у Аустрији учекао деца у школи, тодика деда из старе грчке литературе, знају у нрсге Л.ивија и Салуста^ а ништа их се не тиче ни „Нибелуншка несма", ни све што је нисао Вадтер од Фогелвајде, ни Хартман од Ауе. Не тражимјада се због овога крњи кдаспчно образовање, већ ми је жао, што се нашој данашњој омдадини ускраћује баш оно бдаго из средњевековне право-немачке књиагевности што нам је много драже но много што - шта друго што се у школама учи. Средњевековна право-немачка књижевност поникла је, с малим изузетком, на немачком-аустријском земљишту. Средњевековна илијада, Нибелуншка песма, постала је на аустријском земљишту и у њој се све аустријска места оневају. Зар та песма — не гдедајући на савршенство обдика, већ насадржину њену — не дејствује на Немцејаче и трајашније но Омир и његови јунаци ? Сви јунаци у њој СигФрид, Хаген, Гунтер итд.) — прави су типови немачког народа. Па шта да кажем о средњевековној право-немачкој дарици? Највећи лиричар у средњем веку био је Валтер од Фогелвајде. У његовим песмама надазе се у заметку све ведике мисди које владају и данашњим веком. Ту се пева о немачкој љубави према жени, о љубави према отаџбини, о дубокој редигиозности немачког народа, о несавдадљивој наклоности за слободним иснитивањем и мишљењем, о наклоности према немачком цару и немачком царству, којом су се свакад одликовади Аустријанци, а Бабеиберговци њихови на првом месту. И овај највећи лиричар родом је Аустријанац. У Тиролу се родио, а близу Боцена је био његов двор Фогелвајде. Имајош много знатних лиричара који су по пореклу своме прави Аустријанци". — — Говорник, на послетку, моли министра просвете : „нека се мдадићима у гимназијама не крате здатне неранце што су порасле на земљишту грчке Мале Азије; нека им се не крати ни лаво38 *