Prosvetni glasnik

301

чели долазити, од тог су времеиа почели уииверситети доносити бескрајна добра човечанству, и ми, као и наши иотомци, обвезани смо на вечиту захвалност свеучилиштима за оно што су ностигла. За то и рекох, не треба реметити ништа у основном карактеру университеском. А кад бисмо хтели да пренесемо ма шта из гимназије у велику школу, онда велика школа не би више била оно што треба да је т. ј. место за науку. Што се университета тиче, мој је ирограм врло кратак: наука и ред. Нарочито напомињем ред, и то за то што ред сматрам као неопходан услов за сваки научни рад, за сваки озбиљан посао, а после тога додајем да је иросветне унраве највећа дулшост постарати се да се университети у сваком правцу снабдеју свачим што им је нужно за научне радове и научне нослове. Ио нешто, разуме се, може се у току времена и мењати. Тако н. пр. не може се гледати још толико колико се до сада гледало, како се на неким местима све више гомила број штудената који су управо од сметње успешној настави. Ваља се постарати, а то време није тако удаљено, да се ни на једном университету не налази више младића него онолико колико се доисга могу с успехом ту учити. ЈЈао што је дужност просветне вдасти да набави све што треба овом и оном университету, исто се тако она мора брииути да нигде не наступе којекакве неповољне нрилике, као што су на жалост на неким Факултетима већ настуииле". Тако министар мисли понашати се у овом питању, придржавај\ћи се речи Савињијевих: „Университети су нам остали као драгоцено наследство из минулих времена, а од нас се, у име части, тражи, да их, ако можемо, умножимо, а не да их скраћујемо и да их тако очуване предајемо у наслеђе нараштајима који иза нас долазе". Посланик Тирк тужи се како се многа јеврејска деца уче у средњим и великим школама и како се томе злу баш никако не може на пут да стане. Даље нрпмећује, како по университетима има много Јевреја, као проФесора постављених, па жели да се у будуће постављају по средњим и вишим школака у оној размери у којој су у земљи застунљени. V 0 занатлијским школама У дебати о занатдијским школама више се нута напомпњало, како се без ваљаиих трговачких школа не може нодићи ваљан сталеж трговачки; како бп добро било да се децентралише уирава занаглијских школа у царевиии; како је нужно да у свакој иокрајнни, у земаљском и шкодском савету, има по једно стручно лице за питања која се тичу трговине и заната, итд. Министар аросвете одговорио је да влада не мисли ништа мењати у уређењу занатлијских школа, почем се са свију страна признаје да је њихово уре1)ење на свом месту. Што се тиче ностављања стручиих лица, у земаљском школском савету, за нитања трговинска и занатлијска, то је нрви тражио намесник у Чешкој, јер он има нод својом унравом највише занатлијских завода и њему је потребан нарочити оргаи са саветодаииим гласом, како би он могао, с мирном савешћу, свакад поднеги своје мишљење највишој просветној власти на решење. Тиме се не мисли стварати никакво ново иадлештво, већ да се отвори само једно месго застручно лице које ће намесник нрипитати кад хоће и кад за шта буде нмао нотребе. Како занатлијска настава сама собом доноси да се, приликом уређивања и завођења занатлијских школа, мора водити велаког рачуна о особинама и особеностима поједипих покрајина у царевини, то се тим самим доказује од колике би користи били стручњаци за те школе као чланови у школском самету сваке земље у царевини. Један послапик тражио је да се отвори још једна занатлијска школа у Вечу, и то у његовом десетом кварту, где има нреко 60.000 становника и 8000 деце која морају да иду у школу и где су све основне школе нрепуне, а нема ни једног средњег завода. У том кварту има ваздан Фабрика и многобројних занатлија. Младеж, ношто свршн основну школу, иде на занате код тих занатлија, а пема где у својој близини да нре тога задобије боље образовање које би јој било потребно за њен бољи напредак. Бечкој општини нема се, у том ногледу, нпшта замерити, јер не треба заборављати, да она за своје средње школе троши 740.000 дин. на годину, а држава не троши за све средње