Prosvetni glasnik

37

ЗАНИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТА

атома водоника, од којих се само једаи, као хидроксилаи, може заступати металима. Арсеи гради са сумпором три сулФида : арсендисулфид Аз г 8 2 , који се иаходи у прцроди као минерад реалгар, арсентрисцлфид А з 2 8 3 , који се находи у природи као минерал аурипигмент и арсенаентасулфид Аб 2 8 5 . Међутим нисац погрешно наноди само два сулфида и то: арсентрисулФвд, као реадгар и арсен -пентасулФид. Исто тако иогрешно наводи, да се арсентрисулФид раствара у кључалој води. Чист антимон не мења се на ваздуху и но томе писац греши, кад наводи, да се антимон на ваздуху превуче тамном навлаком. Говорећи о оксидима ангимоновим, паводи, антимонтриоксид 8ћ 2 0 3 и антимонпентоксид 8ћ 2 0 5 а не помнње антимоп-тетроксид 81 з 2 0 ј . Исто тако не наводи, да иосгоји и аптимонаста киселина 8ћО-ОН, као хидрат антимонтриоксида. За антимонову киселину иогрешио је ставио Формулу Н 3 8ћ0 3 место 8ћ0 2 ОН. У оиште све Формуле киселина тако је иисао да се из њих не види колико су базисне. Не знамо шта хоће иисац овим : ,антимопова киселина сматра се као мета-антимонова киселина спрам ФОСФора". Антимопова киселипа подобна је метаФОСФОрној киселини по свом молекиларном склопу но међутим сама мета-антимонова киселина има Формулу Н 4 8ђ 2 0, и она је четири-базисна киселина. Није цстина да антимонтрисулФид долази у трговини под именом растока, јер расток је смеша купро и купри оксида. Исто тако погрешно вели, да се смеша антимон-трисулФида и антимон -триоксида, зове крмез, но то је један нрепарат, који се употребљује у медецпни под имепом кегшев шјпега1е. Иисац греши, кад наводи, да је кадај лакши од воде и да на њој плива, јер специФична тежина калаја је 7. 29 . Калијум је доиста на 0° крт али се на тој температури, особито као крт, не може месити, но на температури 15° мек је као восак и тада се даје месити. За грађење поташе наводп овај пример: „кад се у левак са Филтрир -артијом наспе чистог дрвеног и левак меге у Флашу". Шта

да се наспе, писац не наводи, но сигурно је мислио пепела, само што нпје казао. Поташа се у води веома лако раствара, те према томе не стоји што писац наводи, да се она у води тешко раствара. Н дј Фабрикама гради се калнјума хлорат ироводећи хлор кроз врелу смешу кречног млека и калијум хлорида а не као што он наводи, кад кречно млеко хлором заситимо. Натријум борат не добија се из борне киселине и патријум бората, но из борне киселине и натријум карбоната, као што је и представио једпачином. Натријум п његова једињења не боје нламен „виолет" но жуто. Није истина да се неутрални калцијум ФОСФорат гради „таложењем калцијум хлорида са амонијаком", већ се гради као бео питијаст талог, кад ма које растворпо калцијумово једпњење нрелијемо секундерним натријум ФосФатом (Ка 2 НР0,), коме треба додати мало амонијака. Баријум сулФат находи се у нрироди као минерал барит а не „тешки шпат". Магпезнјум оксид није талк, јер талк је силикат магнезијума. Иогрешно ппсац наводи само три оксида олова: РћО. Р1з 2 0 3 и Рћ0 2 , јер постоје пет оксида олова: олова субоксид Рћ 2 0, олова оксид РћО, мениге .Рћ 3 0 4 , олова суиероксид Рћ0 2 и олова сесквиоксид Рћ 2 0 3 . Олова оксид писац вели да се зове масикот а не наводи познатије му српско име глеђ. Даље пак још више греши, наводећи, да топљењем масикота иостаје једињење које ири разлађењу кристалише и у трговини као глеђ долази. Олова оксид постојапо је тело и по томе не стоји што писац наводи, да оп привлача из ваздуха воду и угљеп диоксид. Хидрат, који томе оксиду одговара, иривлачи угљендиоксид из ваздуха. Олова диоксид (Рћ0 2 ) ногрешно зове минијум, јер минијум или мениге има Формуду Рћ 3 0^ или 2.Рћ0.Рћ0 2 , ношто је он управо смеша олова оксида и суперокспда, као што је и сам доцније навео. Не знамо шта је хтео писац овим: „оловпа једињења боје несветлећи део пламена погрепшо плаво".