Prosvetni glasnik

290

ЗЛПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Бакар има тврдоћу 2, 5 и по томе није »врдо тврд," као што он наводи. Купри-оксид (СиО) раствара се у кисединама градећп соли. Шта је хтео писац са тим : „кунри-оксид у киседпнама се претвара у прах", ми не знамо. Сасвим непотпуно и нејасно објашњава која су једињења купри а која купро, као и која су меркури а која меркуро. Но код живе је и грешио, јер сва живина једињења, која у молекилу имају један атом живе, зову се меркури а не меркуро; једињења живина, која у молекилу имају два атома живе, зову се меркуро. У след ове ногрешке учинио је грдну збрку при опису живиних једињења. Тако н. пр. меркурихлорид или живе дихлорид (коме је ставио Формулу Н§ 2 С1 2 ) назива каломел а меркурохлорид или живехлорид I (коме је ставио Формулу Н§С1 2 ) зове сублиматом. У опште писац је бркао меркуро једињења са меркурн. Случајно је погрешно написао Формулу меркуро-сулфцда Н§ 2 0 место Н§ 2 8. Кад је код живе навео реакције по којој се познају меркуро-једињења од меркури, зашто није показао напред, како се распознају купро-једињења од купри. Кад је говорио о злата-моноксиду (Аи 2 0), требало је да спомене и злата-монохлорид (АиС1), тим ире, што и сам наводи, да се злата-ашноксид гради из злата-монохлорида. Наводећи да постоје два сулФида злата Аи 2 3 и Аи 2 8 3 , нејасно онпсује њихово добијање: „кад се спроведе струја сумпорводоника кроз хладан раствор злата хлорида; то цостаје мркожут талог злата сулФИда. Кад се жарп раствор злата хлорида, то постаје под истим условима злата сулФид». Међутим, кад се спроведе струја сумиорводоника кроз хладан раствор злата трихлорида, постаје злата трисулфид Аи 2 8 3 , као црн талог; кад се пак спроведе струја сумпорводоника кроз кључали раствор злата-трихлорида, постаје злага моносулфид Аи 2 8, као мрк талог. Доиста код гвожђа постоје две врсте једињења Феро и Ферп али писац непотпупо објашњава природу тих једињења. Тако он вели: „Феро -једињења су она, која пмају један атом гвожђа, а ако два, онда су Фери". Међутим требалоједа наведе, какоје гвожђе у Феро -једињењима двовалентно а у Ферије-

дињењима четири-валентно и да конституционим Формулама представи Феро и Фери једињења. Писац није обратио пажњу при изради дела, што се види и отуд, што одмах после наслова оксиди гвожђа, вели, добијају се жарењем гвожђа оксида у смеси једнаких зацремина угљенмоноксида ц диоксида. Међутим тако се гради само Ферооксид ЕеО а не у опште сви оксиди. Особине, што је описао као особине окснда гвожђа, то су само особине Феро -оксида, о коме није ништа пи напоменуо, него само иогрешно назива Ге^О,, Феро-оксидом, јер то је Фери оксид. Галица је чисто зелене боје а не плавозелене. Мп 2 0 3 је мангани-оксид а не мангано-оксид. Не знамо шта је руководило нисца да калај уврстн у метале. Ако је то урадио због физичких особина његовнх, онда је из истог узрока требало п антимон да уврсти у метале, кога је опет снгурно због његових киселих хидрата уврстио"у металоиде-хидрати калајних оксида : штано-хидрат 8п(ОН) 2 а поглавито калајна киселина 8п(ОН) 2 понашају се као праве киселине, те с тога је н калај требало да уврсти у ред четнри-валентних металоида. Ово су само главније погрешке, међутим цело је дело сасвим новршно израђено- Код пеких тела, која су мање важна, писац оиисује и најмање ситнице, док на другом месту, као н- пр. код агома и молекила и њихових релативннх тежина, све је тамно, нејасно, некоректно и двосмислеио. И на језик писац није обратио лажњу. Тако у делу се находе многе граматичне погрешке и нелогичне реченице. За пример да наведемо само неколико : „пунење гасометра са водом". ,Ова је реакција (но којој се угљенмоноксид и калијум хидрат једине у калијумаФормат) важна са тог што при рашћењу органских тела овакав нроцес бива рашћењу органских тела*. „Антимон нма кристалну крупно-листаст крој". „Натријум се тоии на 98° у течан сличан живи". и Варијум хидрат добија се рбнчно иј барнјум сулФида са бакра оксидом кува, докле се не сталожи сумиор као бакра сулФид". „Олово налази се у ирироди слободног". „Олово се лако раствара у азотној киселини у додиру