Prosvetni glasnik

ПРОСВГСТНОГ САВЕТЛ 32 5

може ппсцу тим пре ставитп, што он на н. и сам пристаје у предговору к својој граматици. Гдавном Просв. Савету. 20. Новембра 1885. Београд. иокоран 'јв. ^ОЗАРАЦ.

ЗАПИСПИК ГЛАВНОГ

„цвет из ког се добија плава боја;" Сег Сехег значи орлушина, а не „јастреб," јер јастреб се каже немачки <1ег НаМсМ или с1ег Нићпег§е1ег; А\е КгаћНе значп морски иалук (безрепи рак) а не „морски рак,* који се немачки каже (1ег Меегкгећз за разлику од (1ег Ииззкгеђв; <1ег 8рИп1 значи бјел, бјелика пли бакуља а пе „ивер, 11 — и тако још многе друге. Тако има зацело случајних и оваких погрешака: н. пр. „сЈег ВЉе1" м. <Ие БП>е1, и т. д.; затим го1ћ и го1, чега се ваља чувати у школској књизи, као и оваких српских облика: ,њојзи, в „оцек," и т. д. 4). Писац у предговору вели, дајеизједначио граматичке називе и дефиниције са онима у српској граматици од г. Ст. Новаковића, у колико се то могло изједначити. — У томе је доиста довољно успео, но лпак му се овде онде поткрао по гдекоји термин друкчији н. пр. „показни" начин место одре/јени*. Неки термини опет нису доста подесно сковани; н. пр. за 2азаттеп1и§ип§ у сложених именица: „надовезивање"; за Рег8сћтекип§ „претапање". 5). У новом програму за немачки језик, кога се је писац при израђивању ове граматике придржавао, нарочито је наглашено, да се чине иоређења између српских и немачких облика у погледу њихове сличности или сунротности. Овога се писац у неколико придржавао, али о начину, како се сриски VI. падеж казује у немачком језику, нема ни помена. Ово су у главним потезима замерке на ову граматику; алп она има и својих одсудно добрих страна и у многим погледима боља је од оних школских књпга, из којих се данас по средњим школама учи немачки језик. Па с тога сам мишљења: Да се „немачка граматика од г. Мите Живковића" може примиги п о државном трошку штампати, ако писац испуни ове услове: 1). Да свој састав још једном скроз прочита и према примедбама поправи, и 2). Да напише п читанку или примере за своју граматпку, јер ће тек у том случају имати школа користи од граматике, ако уз ову буде и читанка. Овај се други услов

За овим је прочитан п други реФерат о истоме делу од г. Момчила Пванића, којп гласи:

Главнон Просветном Савету Прегледао сам Немачку граматику, коју је за средње школе израдио г. Мита Живковић. Ова граматика већ на први иоглед обраћа на се пажњу ти .ме, што су у њој обухваћена сва три дела граматпке (наука о гласовима, о речима и речеиицама), и што је систематски израђена. То су две поглавито добре страие, које је иреиоручују за школску књигу. Моји разлози за ово, нарочпто, што је систематски израђепа, могу, мислим, на овом месту изостати ; јер сам ја већ имао ирилике и части да их искажем у мом одговору на питање господина министра о Чварковићевој граматици и у мојем реФерату Главном Просветном Савету о ирештампавању Траутове граматике. Осим тога мислим да је довољно и са вћше страиа потврђено, да Траутова граматика, крај све њепе нрактичности и и извеснога педагошкога смера, није подесна за наше средње школе, нарочито са њенога несистематскога излагања. С тога ће Немачка граматика г. Мите Живковића добро доћи нашој школи, ако испуњава и остале погодбе добре школске књиге. А те се погодбе на лазе у одговору на ова два поглавита питања : — прво, да ли је израђена ио ирограму за средње школе? — и друго. каква је сама по себи израда ове граматпке, т. ј. грађа, која је у њој, из којих је извора, како је схваћена и исказана? I На прво питање одговарам ово. По програму, по којем се сад предаје немачка граматика у нашим средњим школама, није израђена; а нрограм, којн је израдпла наро-