Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

327

што и овај део граматике. Ортосиија и ортограФија као за се обрађеви делови граматике могу се сматрати као израсли из науке о гласовима. А ми ћемо се нарочито задржати у овом делу на љима, јер им је и г. писац локлонио особиту цажву. Ти су делови немачке граматике у толико потребни иашим ученадима, у колико ће их упознатн са правилним изговором и иисањем књижевиога нешачког језика; а Немцима су осим тога, још потребни да их сачувају од разних покрајинских изговора и грешака. Према томе нема места у Немачкој Граматици за Србе праиилу у 9. §. где се каже, да се у говору „често бркају гласови I) и р, (1 и I, ! II рГ, § и ј, сћ и к, нпр. ЈЈав Веш кост и сИе Ре1п мука, с1ег Ва1з мотка на нетреаачи и с!ег Рава путни лист итд."; а тако исто ни правилу у 48. §. 4. у ком се каже да »2 не ваља писати место 1в, Шз илп с1з у речима: с!ез АћепЛз у вече, ћегеИз већ итд." Још је сувишно, кад се у I. одсеку каже „како се слова правилно изговарају" — у „II. одсеку (нравогшсу), под 3., опет наводнти скоро иста правила за поједина слова. Ево доказа. У I. одсеку, 8, §. 3. каже се : „уосћ, асћ, ећ, 1ћ, бћ, ић н ић изговара се само самогласник, а ћ је немо: аћпПсћ, с1аб Јаћг итд.", за тим иод 4: „удвојени самогласници аа, ее, оо изговарају се као један предуЛ )ен глас н. пр. <1ав Нааг, <1аб Меег итд."; а у ,11 одсеку", у »цравилима за иоЈедина слова" каже се: „1. са аа пишу се ове: с1ег Аа1, Ааг итд." 2. „са аћ пишу се ове речи: сПе Аћ1е, сИе Аћ1кЈгбсће итд.« Тако и за сва остала слова долазе махом двогуба правила, или ст управо као последња, која сам навео за пример: правила без правила, само гомиле немачких речи. Место таквих правила, ваздан „опазака" и сувише уз њих наведених примера, мени се чини, да би г. писац боље учпнио, да поглавита правила немачког језика, правописа п изговора, и уз њих најпотребнији број примера. Да уради онако, као што је урадио, мени се чини да га је навело поглавито изворно дело Хајзеова Немачка граматика. Међу тим боље би учинио да се је држао којега дела, у којем је овај део сведен иа најпотребнија иравила за иочетнике. Такво је дело нпр. Хајнрихова немачка граматика, нарочито удешавана за сло-

веначке ученике. Јер колико се и како се налази у Хајнриха о иравопису и изговору « немачких слова довољно је п за српске ученике; а Хајзеове танкоће и испредање граматичарских мудричења треба оставити Немцима, ако се и они још на њих осврћу. У осталом п до правилнога пзговора и писања, како у немачкпм тако и у свима осталим језицима, долази се, тек ношто се темељно изучи и свеколиким ирактичним радом ноткрепи цела граматика. За то само оно што је кратко, јасно, најосновније и најпотребније биће од праве користи ученицима, ради којих и јесу школске књиге. Све остало иде у царство сувишнога, које само ученпке збу&ује а одвраћа од књиге.

За друга два много важнија дела граматике, науку о речима и реченицама, може се у опште рећп да с.у бол>е израђена, ц да већма одговарају циљу. Али ћу и у овим деловима истаћи неке грешке,

б., Као што су у приступу могле изостати одредбе врста речи, које се налазе и у сриској граматици, тако и у II. делу могу са свим изостати §§. 27, 28, 29 и 30, у којима се казује општа нодела именица по значењу. Такав је и §. 124-. где се одређују значења временима у главном као и у српском, са изузетком онога, што је различно у ова два језика. А као што смо видели у првом делу, да се нека правила без потребе понављају, тако у §. 93, 3. о сложеним речима понавља се у главном исто, што је наиред речено у онштем иравилу. Навика је у немачких граматичара старе школе, да се од осталих иадежа одваја постајање множине у именица, управо првога иадежа; а то се чини и у овој граматици. Међутим тој навици нема темељних разлога. Противно учењу Сриске граматвке, овде се учи да има три степена ноређења нридева. За нрви степеа каже се: „особину у предмета без обзира на исту особину у другога иредмета казује иридев у првом степену." — 92 §. 2. — Ако је »без обзирана исту особину", онда ту нема поређења, а где нема поређења не може бити речи ни о степену поређења, па ма и прном.