Prosvetni glasnik

ШКОЛЕ У УГАРСКОЈ

наши учнтељи нису ни улагали ништа, него су онако добијали вз државне касе неку милостињу која је износила пајвише 300 дин. на годину. Сад пак, т. ј. од 20. Анрила пр. год., откако је ступио у живот „закон о пензији учитељскнх удовица и аихове деде," ми смо куд и камо боље но што су угарски учитељи. Најмања је пензија удовичка илп дечија у нас 300, а највећа је 1347, 50 динара. Што се тиче улога, тај износи 4 од 100 дотичне плате учитељеве и достиже за 35 год. улагања, у најповољнијин нриликама, највишу суму од 2470 дин. (добивену од самог улога учитељевог). (Наравно да, поред овога, наља узети у рачун и све приходе који се добијају на име интереса од поједиинх улога учитељских). Уз то ваља имати на уму и оно што стоји у чдану 56. закона 0 нашим основним школама од 31. Децембра 1882. г., т. ј. да наши учитељи, кад наврше 35 год. службе, имају као издржање целу своју дотадашњу систематичну плату. И за ноиравку материјалног стања учитељског у Угарској доста се учинило од 1869. г. Те године нису изпосили целокупни трошкови на издржавање школа (којих је тада било 13 798) више од 7 520 246 динара, а год. 1884. потрошено је на 16 205 основних школа ни више ни мање но управо 25 834 946 динара (скоро 26 милиона). То значи да је пре 15 год. једна школа стојала но 545 дин., а сад се на сваку троши по 1594,, дин. За 15 год., дакле, увећали су се издаци на осн. школе за 18 314 700 дин. (нли за243, в ° 0 ), а то чипи редовно из године у годину ио 1 221 180 динара. Ови су издаци овако били распоређени: 1). На плату 20 249 сталних учитеља 18 110 220 д. 2). На плату 2909 заступника учитељских 1 668 200 „ 3), На огрев, чишћење ит.д. 1 655 814 „ 4). На књиге школске и учила 372 786 „ 5). На потпомагање сиромашних ученика 302 002 „ 6). На зграде, оправке, ит.д. 2 411 518 „ 7). На разне издатке- •■.••• 1 314 406 „ Свега динара: 25 834 946

Према овоме излази, да се на плату једног сталног учитеља трошпло годншње по 893, 10 дин., а на плату учитељског заступника но 574, 5о динара. У закону је пропнсано да учитељска плата не сме бнти мања од 600 динара (односно 400 дин. за застуннике) и према горњем изгледало би да се закон у том погледу лепо врши; али у ствари није тако, јер има још много учигеља којима плата не износн ни онолико колико закон као најмању прописује. Горњу циФру од . 893,|о дин. достижу н престнжу стални учитељи само у 26 школских' округа (а свега школских округа има 65 у Угарској), а нма за сталне учитеље 10 и за учитељске заступнике 15 општнна које још не плаћају ни онодико колнко је законкао минпмум одредио. Год. 1884. имало је да сврши редовно осповну школу 232 615 ђака, но у ствари довршило ју је само 200 299, т. ј. 12, 22 о 0 од целокунног броја (1 638 153) ученика који су, од своје 6-те па до своје 12-те године, ишли у школу. Од ових 200 299 ученика, што су довршили основно своје образовање, умело је да чита и да пише њих 190 384 (95,„.<>„), а само читати зналн су њих 9915 (или 4, в5 °1 0 ). — Кад се пореди 1869. година с 1880. годином, онда је овакав наиредак: пре П година (т. ј. 1869. г.) било је у Угарској свега 5 865 831 неппсмено лице (старије од 7 годнна), а после 11 година (т.ј. 1880. г.) спао је тај број на 4 960 456. То износи још 45, 14 од 100 од целокупног броја становнншгва у Угарској. Надзор школски у Угарској врло је недовољан и непотпун и дан данас. Има истина ваздан, и званих и незваних, инспектора, ревизора, надзорнпка ит.д., али правога, стручнога, кориснога надзоЈза гиколског немајош у Угарској. Па инак толики уснех целокупног рада школског у јавним заводима зависи једипо од ваљаног, стручног надзора школског. Учитељских школа има 70 у Угарској, и то: 24 о државном трошку, 23 су рнмокатоличке, 4 су православних .унијата, 4 су источно-православпе, 4 су евангелика хелветске вероисиоведи, 10 су евангелика аугсбуршке вероисповеди и 1 је јеврејска. Од овог броја, у 68 учитељских школа спремају се учитељи само за ниже основне школе, а 48*