Prosvetni glasnik

Ш К О Л Е У

У Г А Р О К О Ј

у двема спремају се учитељи и за впше основне и грађанске школе. У 53 учитељске шкоде уче се само мушкарци, у 16 учитељских шкода уче се девојке, а 1 је школа мешовита. Учитељске школе које се издржавају о државном трошку трају 4 године, а школе које издржавају иоједине вероисноведи имају обично само по 3 разреда. Пре 15 год. било је само 46 учитељских школа; њихов је број, дакле, иорастао за 24-. У 55 учитељских школа нредавало се искључиво маџарски, у 3 маџарски и немачки, у 2 маџарски и румунски, у 5 само немачки, у 3 само румунски и у 1 само срнски. У свих 70 учитељских школа (у њихових 229 разреда) бнло је уписаио 2872 ученика и 1045 ученица; свега 3917 учитељских кандидата. У току 1883—4 школске године напустили су школу 231 ученик и 54 ученице, — свега њих 285. Ироценат мушкиња нрема женскињу јесте 73,., према 27,,. Год. 1869. било је мушкпња у учитељским школама 89 ;1 ° 0 , а агенскиња само 10, 9 °1 о ; а данас скоро 1 трећина учитељских кандидаткиња спрема се у учитељским школама за учитељски иозив. — Од онпх што су до краја школске године остали у школи (њих 3632), нродужило је школу њих 1142 (715 м. и 427 ж.) о своме трошку; њмх 2490 (1926 м. и 564 ж.) добијало је иомоћи плн благодејања с разних страна, у суми 442 748 дин. (и то 257 324 дип. за мушкиње и 185 424 дин. за женскиње). Од наставничког особља имало је 641 наставник, тако да на један завод долази по 9 наставника. Међу њима било је 308 сталних наставника, 100 заступпика наставничких, 113 хонорарних предавача и 120 нредавача науке хришћанске. На учитељске школе потрошено је 1884. год. 1 536 870 дин. и од ове суме долази на држаку 1 020 816 дин. или 66, 5 °; 0 . На једну мушку учитељску школу о државном трошку троши ее на годпну по 37 794,, дип., а на женску учитељску школу по 76 308. 6 динара. Год. 1884. иолаган је учитељски испит у 64 учитељске школе. Испитано је 1187 кандидата (1119 за ниже основне и 68 за више основне и грађанскс школе). Од тог броја долазп 811 па мушке и 376 на женске кандидате. Како према данашњем стању школа

у Угарској сваке годпне треба по 1000 до 1100 нових снага учитељских, то ово што излази из учитељских школа једва може да подмири земаљску потребу. Правих кандидата из учитељских школа није било 1884. г. више од 682, јер они остали били су већ учитељи и као таки примљенн су у учитељску школу и опет за учитеље постављепи. Осим учитељских школа има још два завода за образовање чуварица дечлјих (или учитељица у дечијим забавиштима). Учење у њима траје по 2 године. Посећују их 102 питомице, којима предаје свега 17 наставника. Год. 1884. иоложпло је испит 48 кандидаткиња. За оба завода потрошено је 70 100 дин. и од ове суме државна потнора износи 28 962 дин. — Завода за малу сирочад имало је 364 и у њима 36 972 деце. На њих се троши 581 702 дин., од које суме долази на државу 48 986 дин. Као и пре, тако и данас, овде највише раде поједина удружења, приватна лица и т. дЗа унапређивање основне наставе постоји у Буда-Пешти , земаљски музеј школских учила," за који се министарство просвете нарочнто стара да се умножава и унапређује. Та,ј јемузеј походило 1884. год. 14 952 лица. Министарство просвете поглавито се још брине за издавање школских књига и учила. Школске се књиге штампају на 8 разних језика. Што је 1884. г. издато књига и учила, представљало је вредност од 673 113,| 0 дин. Продато је преко године за 191 441, 60 дин., а раздато је као поклон сиромашним ученицима у вредности 25 515, 44 динара. — Оволико се у главним потезима могло пзнети о угарским школама по звапичним подацима. По себи је јасно да саме циФре нису довољне да се све сазна као што треба. Поред њих требало би да у званичним извештајима има и других ствари, као: министарских наређења, уиутстава и т. д., те да се по њима види којим се духом и којим тежњама руководи највиша просветна власт у Угарској у својим просветним радовима. Место тога, неће бити с горег, ако наведемо неке речи угарског министра просвете, Августа Трефора, које су изложене у ј једном писму упућеном његовим бирачима у | Пожуну. Те су речи врло значајне, па за то 1 их баш и наводимо. „Основна настава —