Prosvetni glasnik

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

393

Храну своју говече у први мах не сажваће потпуно, него је само овдаш промуља, па је прогута. Доцније, обично кад легне да се одмара, оно повраћа по мадо од те хране, и онда је тек поново жваће и добро уситни, па опет прогута. Ова храна иде сада у неки други део желуца и више се не враћа. Ово повраћање и по други пут жватање хране код говечета зове се иреживање (гдагод нреживати). За говече тада каже се да ирежива, и по томе говеда се зову преживари. (Пропитати у појединостима, на онда тражпти од појединих да кажу све у цедини). Начин живљења. — И говеда су у најстарије време бида дивље животиње. У неким, далеким земљама (у Америци....) има и данас дивљих говеда, која живе сама ио пространнм шумама и пољима. Људп су се доста мучили док су говеда припитомили, те су она сада наше мирне и врло корисне домаће животиње. (Пропитати у нојединостима и у целини). Користи од говечета. — Какву корист имамо од говечета? Нека каже : Н. Н. Ја ћу вам казати све. Пазите ! Од говечета имамо много користи. Волови вуку кода и ведике терете у кодима. Они могу да повуку веће терете у кодима, него коњи. Кад где год занадну кода у какав глиб (казати шта је то), па коњи не могу да их извуку, онда људи ухвате волове, и водови их извуку. Код нас сељаци кад ору обично водове хватају у пдуг. По где где волови и жито врху. Краве по где где вуку кода и ору као и волови. Али од крава нам је ирава корист у томе што нам крава сваке године отели по ј едно теле; што нам преко целе године даје млеко, које једемо, и са кога скидамо скоруа (кајмак је турска реч), из кога вадимо масло, и од кога сирпмо сир. Ове ово : мдеко, скорун, масдо, сир — зове се бели смок. Осим тога ми кољемо говеда и месо говеђе употребљавамо за храну. Највише једа

готови се од говеђег меса. Говеђе месо и најздравија нам је храна. Из говечета вади се и дој, од кога се граде свеће и сапун којим се пере рубље. Од коже говеђе граде се опанци и многе друге кожне ствари. Од црева граде се жице, које се мећу на разне свираде (виолине и т. д.). Из костију искувава се туткало. Костп употребљавају се за нешто у Фабрпкама, у којима се гради шећер. Од рогова граде се чегаљеви, дршке на ножеве и виљушке, и још по нешто. (Пропитати иоједине ученике у појединостима, па потом захтевати, да кажу све у целини). Нега. — И од говечета (вода иди краве) могу људи имати вигае користи, ако је говече боље. Да говече буде добро, треба да је од доброг соја. С тога људи бирају сој, од кога ће да занате говеда. Има крава које даду на дан једва по 4 — 5 литара млека ; а има их које на дан даду по 12 — 16 дитара мдека. За једног вода може да се добије по 8 — 10 дуката; а за доброг и добро отхрањеног вода може да се добије по 25 — 30 дуката. Али и од доброг соја говече закржљави и не буде добро, кад се не храни и не негује како ваља. И говеда треба да се држе у згради — кошари, а нарочито зими. Јер и њима врло гакоди кад их на пољу по вас дан и по сву ноћ бије киша, ветар и снег. Кошара њихна треба да се држи чисто. И говече треба по телу трти сеном и четком. И говечету ваља прострети сдаме да не лежи на голој земљи или на даскама. И говече ваља на време нахранити и напојити, и умерено на рад употребљавати. (Пропитати поједипе ученике у појединостима. Потом захтевати да кажу поједини ученици све у цедини). Душевне особкне. —- Говече може да се научи да само пружи врат у јарам. Крава може да се научи да се намести како треба 50