Prosvetni glasnik

48 8

рамо ионовити скоро сие, што смо већ о првом делу аегова списа казали, а на име: I. Писац није ни у овом делу нревео на српски ни једпога изме^у многих примера, које је ради потврде стављених правпла побројао. Сем тога за неколико правила, која не имзју по готову никаквих варијапата, има сувише примера. II. Гдекоја правпла пије писац јасно исказао или их бар наведени примерп довољно не објашаавају. Међу овака нејаспо исказана правила спадају на прилику ова: „61. сс. На.јпосле, ако је шбпШГ прелазии глагол (уегђе 1гап81ИГ) без ге§1ше-а Д1гес{, треба испитати, да ли се носле њега не подразумева какав: ако није могуће, да се замисли какав гбдвде (Игес! послењега, ондаје предходпи ге^јтеге^тешбпШГ-у и рагМре се у том случају не мења...." ,66. У релативпнм реченицама употребљава се 1пс1Јса1:Ј1" или зиђјопсИГ ирема назорима говорника". „173. 3. Спада ли садржина погодбене речепице у круг ирошлости , онда не може бити ни говора о томе, да ће се остварити и увек се претпоставља савршена неостварљивост радње...." ,181. Еод погодбених речепица као год и код реченица за време могу главна и споредна реченица да промену своју улогу, т. ј. да споредпа постане (по граматици) главном , а главна (по логици) сиоредном са свезом дие". III. Српски језик у тексту није нисац очистио потпуно од архаизама и варваризама. А нарочпто смета чистоти језиковној оно неједнако казивање појединих облика именских и глаголских и других термина. Како нисац назива облике и термине и како се српски изражава, впди се на прилику из ових реченица: „41. И ако је глагол главне у ирошлом времену , глагол споредне реченнце меће се у ргезеп!, ако се казује радња, која се збива у тренутку говора или која се збива у свако доба". „Најпосле налази се и диоГ како у релативним реченицама које се одпосе на одређени иредмет у главној реченици особито после се и Неп, тако и у оним које се односе на сву садржину у главној реченици, но у овом случају дмоГ увек зависи од каквог иредлога". 128. И више ргоробШопз сптопз^апаеИез (1е 1етрз могу доћи уз једну и исту главну

реченицу. Ако оне стоје у односу ириређености (соогсПпаИоп), онда се обично у другој и следеКима- замењује прва (права) свеза са дме, премда и повторавање прве свезе није искључеио...." „131. Посебнце о унотреби горе иаведених свеза имамо да ирпметпмо још ово : 31161; дие, аиззНо! дие, (1ез дие и <16з 1огз ^ие употребљавају, кад хоће да се искаже неиосредно стицање радњи главне и сноредне реченице као тачке у времену ; код циап<1 1огз^ие и а1огз^ие неиосредно стицање не бзва..." IV. У неким нартијама је писац доста опширан, ма да се уопште, како ретко који од иаших писаца школских књига, труди, да буде кратак. Тако су му одвећ разгранати на прилику одељак „о релативној реченици" (5673) н одељак „о реченицама за пачин" (148 — 162). Одељак „о знацима за читање(пунктуација)" могао бн сасвим изостати, пошто је ученпцима из српске синтаксе довољно нознат. Француску интерпункцију, где би се од срнске разликовала, може писац уз поједина иравила додати, као што је донекле и чинио. Тако је код иравила 6., 7 и 8. овога списа поред осталога казано и оно, што се тиче интерпункције. Алн су скоро сви недостаци у овом сппсу г. Недељковића ипак такви, да се лако могу уклонити. С тога смо мишљења: да савет прими овај спис за школску књигу, ако га писац у смислу наших горњих напомена исправп. У Београду Јунија 1886. рВЕТ. ЈЗУ^ОВИТ, ЈК. ЈТоповив Усвојено је у главноме мишљење г. г. реФерепата и одлучено : да се дело врати писцу да га поправи по примедбама г. г. реФерената с тим, да се дело не скраћује ни мало, као што се у реФерату предлаже, већ да се само учине остале поиравке. РеФеренгима је одређен хонорар свакоме но педесет (50) динара. С тим је састапак закључен.