Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЊЕ

КАО НАУКА

535

једна узгредна и сноредна околност коректнога (нравилнога) говора, и ми морамо овај облик наставе сматрати нросто као један МоЛив саопштавања знања. Очигледна настава додирује се са Аритметиком или бројем, са веџбањима у облицима и бојама, са Геогра®ијом и Историјом. Она уводи ученика у три велике области : у Природну Историју (Јестаственицу), Физику и корнсне вегатине или у односе оннх ствари, које се у свакодневном животу ноказују као корисне. Најобичније се ученик уводи у те области на тај начин, што му се најпре показује изглед предмета или његове особине, које се чулима могу ириметити, а за тим се објашњава унотреба тога објекта. Ђоље би било да се најире говори о уиотреби (по гато би се најпре у кратко споменуле најважније спољне црте које се лако примећују). Корисност, то је једна особина, која увек има уплива, и помоћу овога уилива бага најпре се и изазове и нробуди нага интерес за ову или ону ствар. Узмимо, на пример, једно парче стаклета; оно ће се најпре показати ученицнма, који су већ ц раније имали прилике да виде стакло, и да га у неколико н упознаду. Они нознају стакло на прозорима, познају чаше, Флагае, огледала и стаклене нредмете за украс, и свуда ту онн впде, да је стакло један нредмет за употребу у дневном животу, и да се' оно за то и ирави. Оад, шта учитељ треба о њему да говори ученицима ? Њему није потребно да говори како је стакло глатко и тврдо, и како се кроз њега могу да виде стварн. Све то ученици већ знају. Они знају и то, да се стакло разбије, да може да прсне и ирепукне, кад се удари о какав предмет или падне на под, и на послетку, да су парчета од разбијенога стакла оштра, н да могу лако да расеку руку. Што се тиче чулних особина стаклета, изгледа да се једноме детету од иет или шестгодина нема ништа ново казати о њима; јер све што се од обичних

особина чулима на стаклету може схватити, дете је унознало до тога времена. Највише, што може јога учнтељ радити, то је, да се разговара са својнм ученицима о стаклету, и тако да их подстакне, да своје знање искажу речима, и да на тај начин покажу, да су били пажљиви нри носматрању стакла и да имају довољно израза на расположењу да своје искуство искажу или саонште. Ово може бити од неоцењене вредности, јер ће се ученици иодстаћи на иосматрање, и веџбати у говору. Тешкоће ночињу, кад се почне радити са стварима или особинама предмета, које су изван круга дечијег чулног сазнавања, кад треба да се обрати пажња на сакривене особине. И овде учитељ има на расположењу читаво туце нутова, којима може ићи, и сад је питање : који пут он треба да избере % Треба ли он да узме нешто, неки предмет, што је изван онсега свакодневног посматрања ? Хоће ли он предузети да говори на нрижер, о израђивању стакла, и уз то јога и о материјалу из ког;\ се стакло прави и различитим врстама ста-кла, или о нроналаску и историји његовој, нли о оптичким особинама стаклета ? Или ће, можда, требати, да он говори о иојединим особинама, но којима се стакло нарочнто одликује од осталих иредмета, као гато је провидност, и у томе сравњавати стакло с другпм сунстанцама ? Без сумње, један учитељ одмах ће оназити, да би многе од појединих особина стаклета остале његовим многим ученицпма потнуно неразумљиве. Међу тим, има извесних тачака, које ће одговарати њиховим способностима и њиховом интересу. У ове особине спада и употреба стаклета, па и употреба његова у оним предметима, које дете не може одмах видети. и можда би се, сем тога, могло напоменути и нешто о проналаеку и историји стакла. Исто тако овде треба напоменути и саставне делове стаклета, не упуштајући ее нри томе у објашњавање њиховог хемијског једињења и закона, на