Prosvetni glasnik

ДУХ НАСТАВЕ И ВАСПИТАЊА

воту. Све што се у њима за три и више година научи заборави се већ иосле иеколико година ваншколскога живота тако, као да се ни учило није. Између оних који су у своје време свршили основну школу с добрим усиехом, врло пх је мадо, који носле нису са свим заборавили и читати и иисати. Тако има села, у којима је тешко наћи иисмена човека, ма да је у љима основиа школа више година радила". Изасланик црноречког и крајинског округа вели : „А узевши наставу у тим школама у оцену према ономе каква би требало да оиа буде, па да буде одиста плодна, да остави сталних и јасних трагова у животу и раду оних који се после основне школе одају другом начину живота, и да да довољну и темељну спрему за нродужење наука онима, који пођу у средње школе, да се с њима може у средњим школама отпочињаги озбиљан и систематичан рад, подједнак у каквоћи и интензивностп са свима, која долазе у средње школе из многих основних школа, не можемо се задовољити њоме ни у ногледу на обим ни у погледу на каквоћу, ни у иогледу па трајашност њена утицаја«. Изасланик за округ руднички (1881). вели „....Са малим изузетком, може се рећи, да још влада у школама стари механизам, од кога ће имати нараштај који се учи, слабе користи у доцнпјем жнвоту. Метода није рацијоналпа, развијајућа, као што би се пмало желети, већ просто скоро свуда огледа се труд наставнички , којп је само за школу и иснит удешен, а не да буди способпости у деце и да их упућује саморадњи". Изасланик за округ јагодински вели : „...у многпм општинама, у којима школа постоји од пре 15—25 година, на моје чуђење одговорише ми да немају писмених људи.... Отуда је ваљда и иотекло оно да „деца у школи само дангубе...." Местимице може се и ово чути : „Шта, волим и да платим 3—4 дпнара (при крају школске године) нек ми дете помогне колико толико, а да у шкоди не дангуби и ја још да плаћам слугу"". Изасланик крушевачкп (1881). каже: , ..Онодико колико је наставног материјала ирописано, то већииа наставника унотребљава некорисно, невешто. У деце се не буди интерес према науци, ие развија воља и потреба за саморадњу и мало скреће иажња на васпитање. Иначе се предаје доста, и деца пауче мпого, '

ади све за време, од испита до пспита. За то се мадо ко и користи оним знањима, шго се тамо предају. Жалосна је то корист, кад | нашој омладини после 3 — 4 године, пошто сврши основну школу, остаие од свију наука цигла писменост... И тако наша основна школа, оваква каква је данас, не може да послужи као самостална чињеница васнитању и образовању пародном, и њен утицај није јак, трајан и нлодан да чнни велику разлику између оиога који није...." и тако даље. Од свих изасданика само двојица веле овако : «С похвалом се може казати и констатоваги, да је наша иастава од неколико година знатно корачала напред', и „Са задовољством могу Бас известити, да се настава врши но наставном ндану таком заузимљивошћу и начином, који свагда нма новољних резудтата". Али кад ми и ово подвргнемо критици, па видимо да за ове исте школе доцнији изасланици веле : „Са малим изузетком може се рећи, да још влада у школама стари мехаиизам", ит.д. онда нам ово још мање може довесги у сумњу оне наше опште изводе. Таки је још случај с ћуприским округом. Изасданик за 1879 годину мал' не хвади све; изасланик 1882 ређа све мане, које и остади изасланици по другим окрузима. Иа шта видимо из ових изасланичких онштих оцена ? Није ли оно исто до чега смо ц синтетичким нутем дошли , прегледајући ноједине нредмете ? Не потвр1)ују ли дакле и на овај начин потиуно оно што смо већ извели из нојединих иредмега? Доказују ли они нротивно ономе нашем нзводу ? Одиста, нити доказују иротивно , нити друго нешто, но оно исто што смо већ видели код појединих предмета и изведи. Ио томе дакде, опи иотпуно тврде опо што смо извели из свега као најоиштију карактеристику свега нашега наставнога и васпитнога посла по осиовним школама. Тако смо ми готови с основним школама. Имади бисмо још да прегледамо зграде и клуие школске, храну дечију, и још друго којешта, али пошто то строго не спада у нашу тему, то се ми у то нећемо нимало ни упуштати. Друго нешто, што може у неколико да карактершпе васпитање и наставу, то је ово : да су деца кажњавана, и да о томе већином