Prosvetni glasnik

722

ВАСПИТАЊЕ К Л О НАУКА

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА од Александра Бена ГЛАВА ОСМА Очнгледна н а с т а в а

(Наставак)

Али учитељ може врло лако да ирецени своју снагу у ногледу тога, колико се номоћу оииснвања може увећавати готовина конкретних (стварних) иредстава; а још лакше се може десити, да он не уме да оцени значај очигледне наставе за овакве духовне тековине. Дајргшијп развитак оне сиособности да се стчарају иредставе и о иредметима, који су неиознати, јесте у главноме, да не кажемо у грубом облику антроиоморфистичке нрироде. Сем тога, ова је способност и резултат забавне и дражесне ноуке или другим речима, она се развија и забавнпм и занимљивим поукама. Једно озбпљно нредавање о олову или стаклу, о једном мехуру од саиунице или о облацнма има мало унлива на развитак оне способности, која нас омогућава да можемо представити и оне стварне иредмете, који нису нред нама. Главнн унлив такога предавања састоји се у томе, што се помоћу њега већ позиато нотнуније и јасније схвати и занамти, те тако се тиме спрема основа за доцнији рад, кад треба и неиознато да се иредстави. Тек у једноме сгадијуму, који ће се много доцније развити, пошто већ очигледна настава нређе у методичко изучавање ГеограФије и Историје, моћи ће овако мање послужити као номоћнпк за умножавање оних иредстава, које дух треба својом сопственом снагом да комбинује (саставља), изводећи ненознато из познатса. Једини случај, који изгледа да нравн изузггак у овоме ногледу сад ће одмах доћи на ред, да и о њему говоримо, чим почнемо разматрати иримере, воји су нз животињског света узети. И у

ногледу ове класе може бити највише самовољног застрањнвања. У оној истој мори, у колико су необични односи нижих животиња ипак виши од онога, што се односи на минерале и животиње, мора и учитељ и свој избор у томе удешавати строго према методишшм правилпма. Лрва настава о животињама обично се занима најважнијим животињским особинама, које су сваком детету разумљиве и уочљиве. Тако најпре се говорп о томе како животиње своју храну траже, како оне вребају и хватају друге животпње, које им служе за храну, на онда о њиховој нривржености за људе и за своје младице. Једна мала причица, у којој су ове особине пзнете, а увијене у неки мали заплет, узбуђује нажњу, те тако деца то лако разумеју и запамте. Помоћу онога интереса, који се на тај начин у деци развије, лако се запамти и облик и Физиономија појединпх животиња. Ако је учитељ оирезан, онда он одавде може прећи на незнатније (ттШЗз) особине .животиња, на говоритп о напоњцпма или конитама, о зубима, длаци, вуни, перју, те и с тиме ученике боље уиознати. Оад, чим нође даље- од овога, он мора исто онако као п код биљака да изме1)у раздичних иутова бира којпм ће ударити; само он овде има да се борн још с већим тешкоћама при нзб^ру, него код биљака. У обадва случаја: п кад покуша да сравњава животнње једну с другом, које су по своме нореклу сличне, као што су мачка тигар и ла®, а и кад то ието учини са животињама, које међу собом нису тако сродне, као што би било између мачке