Prosvetni glasnik

738

П Е Д А Г О Ш

К Е СТВАРИ

се свршени одељци иредмета могу поповити а то ће бити само онда, кад се ћацима на неколико часова раније објави онај одељак предмета, одакле наставник мисли иисмени задатак у школи задати. Али ниЈе довољно да се само одељак предмета објави, већ наставник треба да има времена — а тога, на жалост, у нас нема, — да објављени одељак предмета с 1 ; ацима и сам понови : 2. Писмени задаци школски не смеју доносити ђаку ни какву оцену, која би на њогов прелазак и његову судбину утицада. .. 8. Писмени задацн у школи највише да се могу дати два нут, а обично да се дају један пут у два месеца 4.... ваља увести и домаће задатке...." Да писмени задацк не могу „служити само па то, да се свршени одељци предмета могу ноновити," то смо вндели. Да „наставник ђацима на некодико часока раније објави" шта ће задатн, то није добро. То значи да се нарочито спреме за то, те да не добију рђаве оцене. Ако је зато, наставник не мора да се мучи. Он може свима дати добре оцене и без тога. Може задати нешто дако, па одењнватп благо, па ето свима добрих оцена. То има и огромну једну васпитну ману. То значи : децо, из овога ћете радити (задатак) и добити оцене — то и учите, а оно друго не морате, или барем, не морате добро. Већ с овим захтевом г. Давидовић и сам сведочи да му настава није како ваља да је. А да и „наставник с ђацима објављени одељак и сам понавља", још внше тврди ово. Јерда је настава учинила све што ваља, онда на што би било ово понављање ? А жалба на немање времена сведочи, да се и сувише времена тропш на наставу речима. Ми тврдимо, да има времена доста, кад се настава наметно распореди. Нанред смо видели н односно давања оцена из њих. Треба нх давати; а кад се дају наметно и правично, зашто их не рачунати ? Сем тога шта ће г. Давидовић на оним местнма где је велики број ђака на не могу свн даговоре? Он о томе не вели ништа. А из трећег захтева. да се они дају „највише два иут" а .обично један иут " у два месеца, најјасније се види гледање његово на њих, како он њих и не сматра као саставнн део сваке наставе већ као нешто наметнуто, нешто страно, нешто без вредности. Но овде би могли да се запитамо : кад су, по нисцу, ови задаци само

за понављање, опда зашто да се дају само месечно и двомесечно, или зашто и нначе да се задају, кад се поновити може и без њих, усмено ?... Четврти је захтев на свом месту. И домаће задатке ваља вратити, иди барем нема се разлога укидати их законским наређењима. Из свега овога види се, да г. Давидовић није изнео ниједан јак разлог нротив данашњнх иисмених задатака, пити их уопште пма. А све што је изнео, базпрано је на погрешном гледању на наставу уонште и писмене радове нос ебице. Писмени задаци дакле не само што могу остати и даље у нашим средњим школама, него нисменн радови но свима предметима ваља да заузму ону Форму и онај обим, који им припада у образовању духовном. Рад г. Давидовићев ннтересан је и но томе што казује, да се у нашој средњој настави овој грани наставној поклања веома мало пажње. Шта нмамо дакле да кажемо о „нравилима за нисмене задатке у нашим средњим школама?" То, да су она у суштини својој на свом месту; но да су прописала недовољан број писмених радова, и да тиме нехотице наводе невештије наставнике на то, да мисле да на пнсменнм радовима и не раде више но што је нрописано. Ваљало би да је њима остао онај карактер, да она дају право наставницпма у препуњеним школама да могу давати задатке и рачунати оцену из њих, ако не би доспео да испита све усмено и да оцену из говора. Но онда је излишно да нронисује колико из ког предмета. За овај циљ довољно је један пут, један задатак, а ако наставнику то не би било доста, онда да може дати и више пута. Све друго са писменим радовима нека се остави настави самој, нека они буду саставни део њен, и нека се наставницима нрепоручи да сви обрате озбиљну пажњу овој страни наставној. У овоме смислу од прилике и отишао је предлог из Велике Гимназије београдске. * * * Готови смо с писменим радовима у настави. Но наш наслов гласи и у васпптању." Имају ли нисменп радови одиста и васнитнога значаја?