Prosvetni glasnik

841

сгапце, иепрекидно, кроз сву наставу, док се не дође до иеких најопштијих и крајњих принцппа, па после само ове нрпнципе прегледа уједно, и утврди, него оно, које иа ново истим редом прежваће све појединостп, па може битн још неколико пута, а никад их не уреди и не пзведе из њпх ништа, пишта заједничко, ништа опште, ништа стадно. Онда ће п све те појединости тамне за кратко време ишчезнути, па ма колпко се пута оне „повторавале* и поново ређале. Опда је и то неизбежно, да док се једно научн, оно се друго заборави: док се једно ноновп, друго већ иређе у несвест и незнан. Најпосле, да се баш и запамти, оно је узалудно и нема никаке цељи. А што у људскпм радњама нема никаке цељи, оно нема пикаке пп користи. Да бисмо били јаснији, да узмемо још један пример. Узмимо Граматику. Да се изведе нпр. да се к у множипн у пменица претвара у ц, наведе се пуно примера (јунак — јунаци, ђак — ђаг^и, барјак — ? ји , птд). у којима се свима види да се к променило у ц. Оеда се изведе закон: да се у именпца наставак к у нно;кицц мења у ц. Илн. Да се изведе појам „особне пменице", ваља навести сила примера оваке врсте: именаљуди, имена варошв и села, имена земаља, имена река и брда, имена појединпх места и иојединих завода нпр. манастира, п тако даље. Свуда туда дух види једну особину, једну заједнпчку карактерпстику, а то је: што су ти предмети круппи п великп, и што је све ао један, сваки за себе, н та имена казују само те иоједнне засебпте иредмете. Икадјеон то видео, он је већ у себи извео оншту карактерпстпку »особене" или засебите пменпце. А да су све те појединости потребне, те да се изведе ова заједничка карактеристика, о томе нема сумње. Иотребне су, и то у највећој разноврсности својој. И што је год њих више и разноврснијпх, то ће и општи иојам бпти јачи и јаснији. А што се год више ове појединости умањују, то је и општи појам тамнији. Шта више, он може бити и погрешан. Узмимо ннр. за предлог на да се наведе само пример : шешир на главп, или: књига на столу. Општа одредба бп гласила: нредлог на казује, да се нешто налази с горпе стране онога, што казује реч у седмом падел*у, који с њим иде. Али кад се наведе још ирнмер: ципеле на

ногама, или: кошуља, гаће, аљина на човеку итд. онда се видп дапредлог на са седмим падежем не казује само да је нешто сгорње стране, већ ма где, ма с које стране, само мора да буде на иовршини онога што стоји у 7. падежу. И дефинпцпја би сада гласила овако : ј Иа са 7. падежем казује или значп да се нешто налази саоља, по површини онога, што стоји у 7. падежу. Видимо дакле, да су нојединости преко потреЉе, и то у највећој својој разноврспости јер иначе или се изведе појам шупаљ и површан, пли чак и погрешан. Али кад се те поједпности већ све паведу, кад се оие потпуно иознаду, п кад се из њих већ изведе оншта карактеристика, иојам или деФиниција, и кад се то данас добро утврди, па се сутра понови ц па њему се даље још нешто изводи, па тако преко сутра, п тако даље, скоро сваки дан, опда питамо: кака смисла нча после се враћати наново и ређати опет све, иојединости и све могуће примере? То се заиста може, али је узалудан посао, и губљење времена. Има смисла дохватити само онолико појединости, онолико примера, колпко ја нотребно те да се понове и утврде онн општи изводи, који, узгред будн речено, не да су садатешки, већ врло лаки и најлакши, ако су само извођени како ваља, т.ј. ако су пре оиштег извода све нојединости биле иотпуно јасне. Сваки нам нредмет може дати овакнх нримера, Сваки нредмет скоро и јесте цео оваки. По томе, дакле, кад ми видимо, да се који предмет за кратко време прејурп, па се после „повторава", два три, и више нута, ми можемо унапред знатп ово: да ту, или поједипосги нису поређене све како ваља н из њих извођенк општн принциии, па и пема, или нису довољно јаспи и јаки; или су само ређани и учени на памет ови општп принципи без појединости, п онда су онн шупље Фразе, илн су најпосле нросто ре!,ане поједнности без нкаке везе и икаких извода, и онда је то морење и трошење памћења узалуд. Кад сада с овакин погледом погледамо на горњу шему, ми ћемо највише ценити оне предмете, који су свршенп у очп испита и цред сам испит. Њих нма 18. За тим ће нам доћи оии, којп су сршени у Мају, и њнх има 32. Апрпл нам је већ далек, особито ирва иоловина и почетак његов. Но тојош и иде.