Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЊЕ

КАО НАУКА

што нам треба да зпамо о овим предметима. Ади, да ученик дође дотле, да може по карти етворити у себи истинску преставу о земљигату, то је скопчано с великим тешкоћама и само се ретко и уз нарочиту ирипомоћ може постићи. Све оно, гато ученик не може на карти да види, то он учи у усменим задатцима на памет, који као такви и у намћењу остану. Компас у његовој природној вези са током сунца, јесте један лак предмет за очигледну наставу. Истина, то је мало потежа ствар за децу од осам до девет година; али ипак ту нема никаквих необичних и сувише великих тегакоћа, гато ће се деца унознати са основама поделе земљине повргаине у погледу гаирине и дужине, а да се уз то не уилећу никакви други споредни односи. Да се једна повргаина помоћу линија, које се у једнаким размацима секу, у одељке дели, то није тегако да се представи, а важно је за правилну поделу иредмета, који се на повргаини земљиној налазе. У свима стадијама геогра®ске наставе морају се положај места, облик и величина, запамтити као очигледна Факта помоћу карата или модела. Утисак о тим стваримаможе се у знатној мери појачати помоћу разноврсних поука, које се односе на узрок и последицу и њнхове узајамне односе; али ире него што се стекне неки сигуран ослонац помоћу очигледних средстава и очигледно представљеног склопа, као што је то на картама представљено — све дотле онакав је рад сувише нреран. Има једно важно нравило, које за сваку наставу важи, а то је: да се сама шакта увек одвоје од њиних разлога или основа и узрока, и да се најпре она опигау, да би се као таква (као чиста Факта) могла разумети и занамтити. И ово се нравило примењује и у зеликој области геограФских односа. Особине земљигане најпре се саоиште као чиста Факта, на тек онда се посматрају у различним правцима и одно- I

сима, који постоје између појединих делова, из којих је извесна земља (држава или област) састављена. Вештина, да се геограФСке нозиције тако изнесу, како ће их ученици лако запамтити, захтева велике пажње п обазривости од стране учитеља. При томе се мора на онај исти начин радити, како принцини Реторике про11ИС УЈУ У ногледу оиисивања. Гланнл је ствар, да се почне са једнпм опгатим нацртом или прегледом, и да се цело подели у одељке и изнесе у један пут или поступно, како је кад нотребно. По што већ ученици дођу до карте своје земље, онда су они већ оспособљени да схвате куглу земљину са њеном ноделом на континенте и мора као једну целину, и да одатле опет постенено силазе до своје сонствене земље. Ова је онерација исто тако лака у великоме, као и у маломе. У школским књигама изнети су у потпуно тачној поступности задаци, који треба да се обраде у свезн са земљонисном картом неког већег или мањег дела земље. Као нова ствар у томе јесте метода онисивања, но којој се земљигате нравилно нодели па планинске ланце, долине и равнице, на се онда тако онисује. Овај систем описивања најпре је у главпоме изнео ВШег, и у Енглеској први пут га извео у „Теппу СусГораесИа". Од онога је времена после тај систем прегаао и у мање учебнике, од којих је нрви почетак учињен у ономе од ТУИИат Пидкев. Погато ученик већ сазри за ову врсту учебника, онда је учитељу пут са свим утрвен. Утицај ноложаја неке земље, њених граница, облика, величине, земљпганих оеобина и одлика на биљне и анималне нроизводе у њој, као и набрајање ових производа, описивање етановника њених, њене индустрије и социјалног положаја (Политичка ГеограФија) — све то са свим је лепо и добро представљено у многим учебницима. Наука, која се зове Физичка ГеограФија, заузима средње место између обичне ГеограФије и виших наука: Физике, Хемије, Ме-