Prosvetni glasnik

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

„У присуству једног детета, коме је 18 месеци говорили су сродници његови о другом једном детету, које је у то време било дадеко у једном селу, али познато са првим дететом> и том ириликом су причали како је оно дете, што је на седу, иало и иовредило своје колено. На детету се пишта није могло приметити да је оно ту причу о своме другу чјмо и разумело, јер оно се и даље са свим мирно играше , као и пре тога. Носле неколико недеља долази оно дете са села у собу к овоме детету, и ово одмах, чим га угледа, притрча своме познанику с речима:„пасти, нога боли" ( 8Ие1>е1 1865.). Један други пример изпоси Г. Лппднер (1882): „Мати је направила свом двогодишаем детету једне „саонице" од поштанске карте, али после неколпко часова дете је то са свим поцепало и од „саонпца' није нпшта више било; оне су бачене на ђубре. Управо после 4 недеље писмоноша доноси опетједну поштанску карту и даје ју детету, а ово предаје матери својој с речима Ђ Мама онице То је било у лето,-кад, дакле, дете није имало ни чега, што би га на саонице подсетило. Скоро за тим писмоноша доноси нисмо у кућу, и дете и онда понавља горње речи, и писмо му је „онице'" Сличне примере, у којима се огледа толика пажња, памћења ц интелигенција ја сам и сам посматрао на деци у 3-ћој години, и то где се човек никад не би надао. На детету ништа нећеш нриметити да оно пазн и памти а оно међу тим сдуша свакојаке говоре запамти по коју реч или изреку и иосле неколико недеља оно се тога сећа и доводи у свезу некад правилну а некад неправилну своја сећања, и из малог броја појединости оно изводи (индуцира) одмах један општи закључак. Исто је овако, као и овај наведени Факат сигуран и један други, који је мање нознат или на кога се мање пази, а то је: да дете јоги аре него што аочне аокушавати да говори, веК уме да уоаштава (генерализује), дакле, доводи у свезу евоја сеКањи и тако образује иојмове. Сваком је детету урођена способност да свакојаке чулне утиске, који стоје у свези са храном, кадсеови иосебице по новојаве

907

доводи у међусобну везу или да их свезује с утисцима те врсте, које је оно раније запамтило. Као ресултат те асоцијације стварају се после целисходни, подесни покреги за добијање нове хране. У првим месецима ови су покрети са свим прости и лако се могу уочити, за шта сам ја већ више примера раније навео '). Но доцније таки нокрети усдед већег развитка оних иокрета, помоћу којих дете исказује своје мисди и осећања, и услед већег развитка саме те способности за довођење утисака у везу (асоцирања), постају све разноврснији и сдоженијн. На пример, моје дете у 16-ом месецу види један ковчежић, из кога је један дан пре тога добидо једап кодач, ц оно одмах склопи руке да моди да му се оиет кодач да, гдедајући у тај ковчежић, и ако не знађаше ни једну реч да каже. У 21-ом месецу дете стојн иоредмене. Ја отворих орман. у коме стоје хаљиие, и из џепа мога једног капута(у орманује бидо више капута) извадих један колач и дадох га детету. Ади пошто оно поједе овај колач, оде само нраво орману и поче тражити по џеповима истог капута и други колач. Овде се не може узети , да је дете мисдило у неизговореним речима: „колач, узети, орман, капут, џеп, тражити", јер оно још није ни знало те речи. Још у 6. ом месецу приметио се један врдо интересантаи акт цслисходности, који се не може сматрати ни као случајност каква, нити се може узетидајеса свнм нехотично извршен, а који би се, међу тим, ако је са свим хотимичан, морао сматрати као доказ, да је у то време код детета врдо јако развијен разум за оно, што му служн за храну. Акт тај ноказује се у овоме. Кад дете после дужег сисања иримети да се кодичина млека све впше умањује, онда оно обично стегне дојку, као да хоће тим иритиском да истисне млеко из дојке. По себи се разуме, да дете овде још не може увидети ону узрочну зависност нотпуно, ади оиет изгдеда бар, да опо дојку свом ручицом с тога иритискује, што је један пут можда са свим сдучајно то учинидо, н тада прнметило како лакше може да сиса и како више млека долази у уста,

) И овде се Прајор позива на наведене примере, којима доказује како се постепено развијају разне врсте покрета код детета, које су већ с поменуте у пређашњој примедби. Мреводилац,