Prosvetni glasnik

аи ° ВЕЛЕШКЕ О ПРО па иосле се тим искуством користи и понавља. онај рад. Ме',у тим већ у 17 -ом месецу дете је показало једним са евим јасним нримером да у овом времену уме да доводи у свезу и сложеније мпсли. Један иут оно не могаше да дохвати своје играчке с полице једиог ковчежића, јер бејаху високо, и онда ће оно одмах дохватити једну иутничку торбу на коју стаде ногама и дохвати што је хтело. Са свим је немогуће, да се мисли као да је и овде дете мислило у речима, јер оно тих речи ннје још знало. Даље, моје дете (у 19-ом и 20-ом месецу) на два начина исказује — и ако још не зеа говорити — кад жели да изађе из собе. Оно узме ма какав убрус илимакакво парче платна и донесе мени. Ја му то обесим око врата или превесим преко рамена, и оно се сад увије овим иарчетом нлатна на се нагне на моја колена и жалостивим гласом (без речи) исказује своју жељу, и то не нрестаје пикако, докле год ја не отворим врата од споредне собе. А кад то учпним, опо ће одмах бацити свој обамотач. и почеће родосно трчкарати но соби.

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОС Научни конкурси. — Кра.т* белгиски одредио је 25.000 дпиара као иаградуза најбољи оиио о теми : «Како да се нопуларише географск а наука , и који је најбољи метод за њено даље изучавање? Пошто је конкуро био међународни, то је краљ и комисију за досуђивање наг])аде одредио међународну : три научника белгиска, једап Француски, један руски, један шпански и један енглески, Овај ће научни суд имати да прегдеда преко 60 описа, посдатих с разних крајева ради награде, које већ, штампане. којеурукоиису. —Женевски университет имаће почетком Јануара 1888. да досуда награду од 2.000 динара писцу најбољега саогава о теми- „Критички претрес моставке Огиета Конта : да се закони природних појава могу примењивати на појаве друшгвене". У овоме аСоигзде р11Но8орћ1е ровШУе(1 VI, р. 72 1.;тврдн Конт да човек може закоие природне (Закон инердије , равнотеж акције и реакције, координација покрета заједничког о покретима пооебним, закон еволуције игд.) управљати на корист друштву, и да ово управљање треба да тежи свеопштој влади морала, у толнко бар, колико то може постићи наша несавршена природа. Конкурсом се дакле захтепа критички претрео ове теорије. Закон еволуције (развоја) може бити раз-

и ШКОЛАМА

Други му је начин овакав : ако осећа по требу телесну која га гони на ноље, почеће на махове и јасно да дише кроз нос мрмљајући нешто, а затворивши уста. Тада га изведу из собе. Али ако му се сад не допадне онамо где су га одвели, онда оно почиње исто онако као и нређе, да шмрче на нос и да мрмља. Одведу га одатле, оно више не показује никаква знака да има какву телесну потребу, али је сад врло весело. Овде је бнло очекивање: мене ће изнети, кадја почнем гундолити п кроз нос шмркати. Да ли се може узети даје дете при томе баш хотимично хтело и да об.иане, или је то била само логичка акција — то не могу одлучно казати. Према целоме и ранијем и доцццјем понашани детета, нема никаква разлога да се оно прво узме, док међу тим, са свим прогив тога говори и та околност, што дете такве мале обешењаклуке покушаваше и прн вожењу на колима и то одмах по што смо усели иа кола. (Наотавиће се)

ВЕТИ И ШК0ЛАМА матран у његовим однооима према васпигању, паотави, разним облицима и устаиовама политичким, примена тога закона у статици и ортанизацији, иазећи на године човекове и на друштвену историску стадију земље и парода.

Немачка свеучилишга. — На 2 0 немачких овеучилишта био је уииоан другога течаја 18 86. шк. године 28,021 ученик, и то : 1. на берлинсхом унивирситету 44 34, 2., на лајацишком 3060, 3., на минхенском 3035, 4., на халском 1518, 5., на браславском 1 42 5, 6.,на тибингенском 1 403, 7,, на вирцбурилком 1 369.8., на фрајбури-.ком 1319 9., на бонском 1293,10., на гетингчнском 1076, 11., на хајделбершком 10 36, 1 2., на грајфсвалдском 1015, 13,, на мајбуршком 9 29, 1 4., на ерлангднском 909, 1 5., на кенигзбершком 871, 16., на штразбуршком 846, 17., на јенском 655, 18. на килском 542, 19., на гисенском 512 н и 20 на росточком 313 ученика. Укупан број ученика последњих година врло је велпкп : у лего 1 8 80. био је 20.988 ученика а оада 28-021, дкале 7033 ученика више. Прирашгај је особито у богословима и медицинарима.

Издање и штампа кралевско-српске дршавне штампарије Одговорни уредник Живојин П. Сими^