Prosvetni glasnik

1013

прц онажању и прниећавању употребљује своја сопствепа чуда, и да самосталио иосматра и схваћа, иего још и то, да он оне оддике или иримете, које је од иосматраних предмета добио и према својнм индивидуалним способностима у везу довео — да он дакде, све то сам иосле сравњавањем, раздвајањем и састављањем т. ј. самосталним ]>адом свезује у веће представе, аојмове, н ако још несавршене и непотпуне, које он нарочитим и за њега разумљивим знацчма нменује, по којима после оиет то све мо?ке да иозна, (ако му се нредстави тим знацима). Али баш у овоме, штоје са образовањем појмова везан и знак, показује се уилив од недостатка слуха и говора за духовни развитак глуво-иемога. На први ноглед изгледа да је то једна добит за глуво-немога, што он оне знаке за представљање нојмова узима од утисака, сдиаа. представа које је од самог предмета, којп иредставља, добио. Он пишта не исказује знацима својим, што би му неиозпато било, већ само оно шго је он приметио и усвојио, оно.штоје пегова својина. Али ова добпт одмах ишчезава, чим узмемо у рачун колико се баш тиме спречаза образовање већих и општијих нојмова из ноједиаих представа; јер због оне околности, што се оиштији нојам означује сликом чли елементима слике, из које се иоједине нредставе, које су у ошптији појам пзведене, састоје, — та окодност у знатној мери снречава да се до потпуне уопштености (општијег појма) дође- Иста 'она веза, којом је појам спојен са оним што треба да се схвати, та иста веза спајага и са једном од нојмљених иојединих представа. На пр., кад глуво-нем показујући на своје месо, своју кожу, хоће да озпачи појам „месо" и „кожа' у онште, (разумевајући ту и животињско месо и кожу). Док међу тим, рачју, коју дете са свима чулима мора да учи, врши се истина на њега нека врста нриморавања, алп то ириморавање није нипгга друго, него једно средство, номоћу кога се дете нринуђава да у својој глави замишља и представља оно што је опште, одвејивши га од нојединога. Глуво-нем, као што се из горњега види мора увек да везује за иоједино и не може са свим да анстрахира опште од конкретпога. Да наведемо само један пример за то.

Глуво-нем озпачује појам или општу предсгаву црвено (црвено нитје аојам нит је оагита представа. Преводилац) лакшим додиром усне са усном. Овако он означује и руменило неба п црвенпло цвећа, хаљине, памештаја итд. Дакле ма у колико различнпх веза долазио појам „црвено" са другим појмовима, глувонемом је он увек, као нојам, једно исто, он је у свнма везама једнак." (А зар није тако и код оних, који имају здрава сва чула?! Преводилац). Или пре него што је глуво-нем, који већ уме да мпсли, дошао до појма „црвено", он је најпре образовао (добио) представу „усне, хаљина, небо, цвет". За познавање како се развија разум код деце, која имају сва чула. и како је у великом стенену образовање нојмова код њих независно од језика и речи, неопходно је нужно да се сазнаду они појмови, које необоазовани глуво-немп, којн нити знају прстну азбуку (да помоћу прстију предсгављају), нити што год о артикулацији. својим сопственпм (ненаучепим) покретима другима исказују. Али њихов језик обухвата „не само различне уочљиве промене лица (мине), него и различне иокрете с рукама (гестикулације), различне уноложаје, правце, држање и покрете осталих делова тела, помоћу којих глуво-нем сам но природи својој — без икаквог васиитног уалива у томе — исказује своје представе и нојмове". Но ја такве појмове овде нећу набрајати, пошто ми је главни задатак да иокажем онај Факат, да се многи аојмови изражавају и у логичку везу један с другим доводе и без икаквог знања речи. У истинитост овога можемо се уверпти на сваком детету, које је од рођења глуво, а није иикако поучавано. Сем тога, да се такви нојмови тако одвоје од осталих, којц су наставом и у онште туђом иоуком стекнути, како ће имати оне психогенетпчке важности, коју ми захтевамо, треба врло љеликог критичког„иогледа и пажње. Јер није тако лака ствар увидети да ли је цри образовању неког појма био искључен сваки „васпитии упдив", као што код неких — на пример појма о храни — доиста и јесте. ЂедегапАо (1827. г.) изнео је читав низ нојмова, које глуво-иеми и пре сваке наставе разноврсним иокретима исказују. И још се 120