Prosvetni glasnik

II Л У Ч II

да овај мнцелијум још може и да помаже усиев&њу многих крупних бпљака, и то баш онде, где се до сад држало да ое живи иаразитски. Мпоге Феле нашегшумског дрвећа, а пре свију цела једна Фамилија биљака, што је ботаничари зову СирпН&гае (а то су сви нашн растови, буква, граб, леска, днволоска, кестен итд.), никад се не могу самостално хранити у земљи. Свима кореновим гранама својим стоје оне свагда са гљиваним миделвјем у узајамном живљењу (8утђшза). Овај миделијум служи им као дојиља, и дрво сву храну из земље прима кроза њ. У свега кореновог система наших растова, букава, грабова, кестенова, лесака итд. последње најтање жилице склоиљене су из две разлнчите ствари : из језгре која је прави корен дрвета, и из коре која је органскн срасла с језгром, алп која је сва од самог гљивеног мицелија (а то су Нурће). Овај гљивапи завој обмотава потпупо корен без и најмањег прекнда, па чак и вегетациону тачку. Он расге заједно с кореном и влада се са свнм као саставни органскн део корена, као његово перпФерско ткиво. Кашто је новршина ов„ога гљиваног корена (МусоггћЈга) потпуно глатка, дакле затегнута (јер чврсто обмотавање дрвеног корена не да да се длаке развију), а кашто је и густим, растреситим длакама препокривепа. Где пма па микорнзи длака, онда се оне кашто шире по околним земљиним делићима, а често су се опет крајевп ових длака рашприли, па тим раширенпм крајевима прилепили за земљнне делиће. Час је пружање ових длака у зракастпм сплетовима, час су се опет у многоструке конце упреле и срасле. Где што су ови упредени конци у прегрдној множинн и дебљином се равнају и са самом микоризом. Мнкориза је до врха превучена гљиваном опном, што се са самим кореном нодједнако развија- Али на коренку саме клице (дакле у ембријолошком стању) још нема овог гљиваиог обрастања. Овде су још и коренове пијавке покривене кореновим длакама. Али брзо поступа развиће гљиве; изгледа да је оно понајбрже код граба, а понајспорнје код раста. Код ужнх н тањих пијавака непрепокрпвене биљчице успорава се уздужно растење мнкоризе, развића бивају краћа, нешто дебља, и преображавају се у кораласта бра-

X Р О II II К А 39

здања. Ова се мало по мало губе аа стариЈим деловима. Гљива се редовно налази иа свима транама кореновим и у свако доба развића дрветова. Особито се често она развија у оном горњем слоју земљину што је богат хумусом и од ирилике 5 см. дебео. Али бпва н у већем иространству ово развиће гљиве. У свима биљним Фелама нема коренове превлаке ; велика већииа наших биљних Фамилија од тога је ослобођена. Али се оне зато налазе редовно код свију наших КунулиФера, а тако исто и код страних заступнпка ове Фамилије. Отуда се може узети да су оие права особитост свију КупулиФера. Када би се налазак гљива илн њин неналазак узео као снстематска основица, онда се не би рачунале Бетулацеје (брезе) у КупулиФере, јер оне их немају, а то би бнло баш како хоће новнји систематичари. Иначе налазе се оваке микоризе још и код Салицинеја (врбе) и КоннФера (четинари), код којих је доказана паразитска веза. Поглавито је ботаничар Рис доказао везу мицела од гљиве Е1арћотусез с кореном четинарским. У свпма разноврсиим слојевима и у свима географским тачкама пруске монархије нашаоје Франк КупулиФере с микоризом ; али на другим местима су носматране биле микоризе, и ако су их где што погрешно узимали као појаве биљне болести. (н. пр. Гибели). Фрачкова испитивања управо тврде, да коренове гљиве, бар у мицелијевском стању, не чине дрвету никаке штете, него да су то једини органи за примање течне хране из земље (пошто су коренове пијавке са свим нокривене) код раста, букве, граба итд.

Корали. — „Од два брата крв" јесте једна црвена стварка, што се често ио нашпм трговинама налази, а већ је и нашој варошкој деци нозната. Оне многе црвене шипчице, једна уз другу повезане, представљале су некад многе животиње морске. Скун овако многих животиња на једној заједиичкој основиди, зове се : Полиаар. Овако од прнлике живе стотине родова морских животиња, што се зову корали. Средоземно је море нуно корала, особито црвених. Од половине 16. столећа ови су