Prosvetni glasnik
9*
класицизам или реализам
насидничку, а никако као на врело идеје о слободи, чије дарство многи тако радо хоће тамо да постављају. 11а баш и с теоријске стране, само много чувено римско нраво санкцнописало је оцу нраво, да раснодаже животом своје деце и жене, ностављало брак на такав сснов, с кога се рушио опстанак самог друштва, утврђивадо и стварадо пролетарнјат, одржавало робове, грађанску политичку и економоку пеједнакост, речју давало целој цивилизацији такап тпп, какав никако не треба желети. Настава, која би се за оиште образовање хтела служити и зиавима из класичке литературе и науке, ^не би могла ни у колико задовољити оне захтеве, који се полажу за умно образовање : не би пмала ваљаннх реалних знања изприродних ц социјалних наука. Веома би смешан изгледао данас образован човек, који би веровао, да се васелена окреће око земље, да су основни елементн целе природе ватра, вода, земља и ваздух ? а потнуно несувремен био би онај , ко би мислио, да држава треба да ностоји на робовима, и да треба да постоје међу члановима модерног друштва сталешке разлике и по рођењу ц но положају. На такво образовање морали би се управити исто тако забезекнутц погледп, каквим се мора гледати и на саму литературу, из које су поцрпенн.') ') Зар пије па нрнликј, интересаитиа. ка.ко сам чувени римоки оратор, Цицеро, на једиом месту у својбј књизи о дужностима (Шзег <1е оШснв , стојећи на иогпуно несувремеио.м гледишту, оиако вели : (( о трговинама и средсггима, којима л.уди сеПи ужитак или имање набавл.ају" : сви запати, нарочито калајџије, месари, кобасичари, куварп и сво мање и веће тргови,.о подле су и неарш;тојне, и иаметном се чдвеку не доиадају. Само велике трговнпе, где тргоиац преметпе нреко руку силни новац и еспап не заслужују ннкакве хуле. Већнне пак, које и већи разум изискују и иише користи доносе, као : лекарства, архитекгура, учење леиих наука и философијо за опе су пристојте који иису илеменом или стањем нозвани за друге послове. Додаје још, да је само земљорадња пристојна. — Није ли ово потпуно аристокрагски ? Аристократа по пореклу и по положају етајаће погпуно на његовом гледишту, иначе тешко ко други. Исто тако у књизи II. о говору о доброчинствима веди ово : — «Кад је Филии у овом три« бунату предложио деобу земаља на ново (шго јо онет после с иохвалном умереношАу тргао) рекне
За социолошко образовање, које је од тако великог зпачаја за опште образовање, и које смо ми раније карактерисали као образовање, добивеио студијама социјалпих наука, иште се да човек зна Фундаменталне историјске исгине, економске законе, правне основе модернога друштва, политичку и социјалну организацнју свога народа и најважн,.јих цивилизованих земаља, речју, сва она социолошка знања која му могу бити од неиосредне иотребе и користи у животу. За то смо ми социологију и ставили у један ранг с природним наукама у општем образовању. Студијама класичким сва ова нитања остају недирнута. Класичка цивилизација има Факата -и материјала, којч могу интересовати оие, који се специјално њима баве — па и опа је била један беочуг у великом ланцу ио коме се вршио људски развнтак. Но баш за то, што је њева важоост у том погледу теоријска, а не практична, нп њена литература ни њееа наука, ни сам ток њеног развитка не подмирује ни близу оне потребе, које се с овога гледишта јављају у општем образовању. Социолошко је образовање непосредно важно за цео живот чсвеков, за разумевање историјског хода људског. Класицизам циља и много важпости полаже у овом иогледу на саму класичку историју Иризнајемо, да је у настави историја једно од најбољих и најпотребнијих средстава за ово образовање; не велимо да и класичка историја не може битп корисно средство за то, — али двоје чини, да не сматрамо, да је баш класичка историја најважнија историја, која може имати жељеиог успеха у образовању, и да дамо прво место, већи значај националиој и модеуној светској историјп. На црвом месту класичка настава нигде не третира баш и саму класичну историју као науку, што је врло потребио. Највећу пажњу и значај полаже класичка настава из
у овом гозору, којим је нотпомагао ов ај закон за деобу : «нема пи 2 000 људи у држави, који би што год нмали.» Опасна беседа, додаје Цицеро, која тежи на уједначење добара а од те куге може ли која бити већа за државу ?» —- На равно његоио социолошко знање ппје му могло дати критпчан поглод, да вндп, да је баш највећа куга за државу одржавање пролетаријага, а не тражеЈве начина, да се томе помогне.