Prosvetni glasnik

степеновање и кореновање 109

сти за' знанствену страну, већ далеко већи впхов разлог био би тај, што се тек њима може дубоко нроникнути у идеалну СФеру класичког естетичког света у нрози и појезији, и тек њима доћи на чист извор естетичке висине. Без класичких језика, тврди ово^гледиште, нити се разумеју лепоте и више СФере класичке иојезије и прозе, нпти има уживања у античкој литератури, ни импресија, које само она може чинити на срце и душу, и које толико допуњују човеково образовање, да никако не смеј \ изостати. Важна питања двоструког значаја! Циља се и на саму естетичност и на еФекат њен. Мора се признати, да су само онда нреводи бољп од ориђинала, кад преводилац не само што стоји на већоЈ умној висини од иисца него и живље, страсније и одушевљеније третира превод и не исиушта из вида чак ни најмање сптнице које у ауторовом продукту пграју важну улогу па ма то била стилска лепота, бујност Фантазије, силина израза или ма шта друго. Модерни преводиоци дали су, до душе

у већинн случајева нотпуно верне нреводе већине класнчких аутора. Али не можемо јемчити да ли они имају све иоменуте особине. У нрилог класичких гледишта, радо се тврди да заостају пза ориђинала. Тако то готово увек бива : ориђинали, нарочито појетске природе, имају неких преимућстава над преводом. Но у погледу на класичке лепе литературне производе, значили то, да баш њих треба студовати и њима се преносити у „више СФере" ? — Не гледајући на то, што ту „мирисну арому* која се, како тврди ово гледиште, налази у лптерарним продуктима класичког света, може осећати само мало оних који жртвују све остало, само да њу осете, и који њој на жртву морају принети и своје образовање, ипак долази у питање, да ли одиста само класичка старина има такав идеални свет, који је од толиког значаја за свестрани човеков развитак, да се ради тога мора уживати појезија из класичке појезије, лепа књижевност из грчке и римске литгратуре. (Иаставиће се)

СТЕПЕНОВАЊЕ И БЈОРЕНОБАЊШ

неколико лекциЈа из упоредаог дредавања тих операцида Написао СР. Ј. СТ0ЈК0БИЂ. ирофесор мптемат. у београд. гимнасији (Наставакј 9.

/ т , п т п (а ) = а /т ч о т т т / ч Ј ( Ф јо (а ) = а . а . а ... (п нута) ш*ш+ш / \ тп =, а (11 пута) — а Отуда правило : стеиен се стеченује, кад се корен стеаенује ироизводом изложитеља. Но и (а п ) 1П = а". а". а".... (т пута)

с тога се може написати и образац :

|/а — )/ а јер по једначини к' = Е ииамо : шп ТГ1Х1_ п (Ка ) = 1/а т = Ј/а Отуда правидо : корен се коренује, кад се радиканд коренује ироизводом изложитеља. Па како се на исти начин може дока-

зати, да је и и образац:

т пш ј/\~ V имаћомо