Prosvetni glasnik

176

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШГЕ ИСТОРИЈЕ

је Аустрија морала закључити мир у ЕампоФормију. Она је морала уступити Белгију и све земље, које је у Италији имала. Из аустријских земаља у Италији образова се нова цисалаијска република са столицем у Милану. Из 1;еновске области образовала се лигуријска република. 3 Тако Бонаиарта остави славом крунисан бојно поље својих првих победа, јер Француска је имала тада да савлада поморску силну Енглеску. Сва нанрезања беху сада противу ње шшерена и 28 Октобра 1797 године Нанолеоп беше наименован за заповедника војске протин Енглеске. У свима Француским пристаништима на северној обали отпочета су страховита оружања. Један велики број војске искуни се на каналу, и у Дондону беху се забринули од такве силе. Али у исго време кад су се оружања на каналу вршила са великом журбом, у Тулону и на италијанским обалама искуиљане су лађе и војска. Већ од Анрала 1798 године јавно се говорило овде, онде, да се ово предузеће чини нротив Египта и да ће се одатле са једном војском ићи у Источну Индију и учинити крај британском госиодарству у Азији. И сама иомисао на то чинила се врло иустоловна тако, да се нигде у то није ни веровало, ма да то све беше збиља. Директори су радо потиомагали овај дрски илан само за то, да би страшног Италијанца са његовом храбром војском уклонили из своје близине. Године 1798 Априла 19 отилови он из Тулона са војском од 40.000 нешака на флоти са 400 једрила. То беше диван тр 'нутак! Иовољан ветар терао је читав_\ варош на морску површину. Сви војници беху пуни духа и смиреног поуздања, Славне војсковође као Десе, Клебер, Мират, беху на лађи. Вештаци и научници су такође пловили, у нади,. да на старом, славном

земљишту чудноватог Египта.скупоцена открића учине. Десетог Јуна појави се Флота нред Малто.м. Готово несавладљиве камените тврђаве заузете су, издајом Француских ритера, без капи крви. Бонапарта остави 4.000 људи носаде на Малти и отплови даље. Међу тим енглески адмирал Нелзон крстарио је еа флотон ио Средиземном мору тамо, амо, да тражи Французе, али овн беху срећни те нроиловише- норед енглеске Флоте непримећенп. У почетку Јула извезе се Наполеон на суво код Александрије у Египат. У тренутку кад се они на суво извезоше, угледа се у даљини лађа, коју су држали да је непријатељска. „0 срећо!" викну Бонанарта, «хоћеш ли ме оставити ? Само још пет дана и све је снасено !" Срећа га није изневерила. Дађа, коју су угледали, беше ®ранцуска Фрегата. Бонаиарта без сметње извезе своје трупе на суво, заузе Александрију на јуриш, а по том се брзо крену противу Еаира, главне вароши у Егпиту. Да би умирпо народ, објави, да долази као пријатељ султанов, и да ће он напасти само Мамелуке. Од њих је он хтео да ослободи земљу. Али Турска се тим маневрама није дала обманути и објави му рат. У овом неиознатом делу евета имали су Французи да се боре са огромним тегобама. Пут у Каиро водио је кроз велику пешчану пуетињу, у којој су их ненрестано нанадали мамелучки коњаници. Сваки је пронао, ко се само усудио да се за неколико корака одвоји од велике гомиле. На саојим брзим коњима, непрнјатељи су часком долетали, и опет их је брзо нестајало. Па ипак, Французи нри свима овим невољама. беху непрестано ведрог духа и терали су шалу и правили досетке. На своме ноходу они су се увесељавали тиме, што су магарца, који је носио пртљаг научницима, називали иолунаучником. Чим би генерали ари нанаду мамелука командовали : ; .У кару, маиарац п научници