Prosvetni glasnik

178

КАРАКТКРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

Сад Француска отпоче нов живот, а бојна поља беху победама увенчана. Моро-а нређе преко Рајне, а Бонапарта, као и Ханибал, преко великог Оен-Бернхарда у Италију, где 5 Маја 1800 задоби код Маренга сјајну победу над Аустријанцима. Овом нобедом Наполеон освоји целу Горњу Италију. Али кад још Моро-а у Немачкој одржа сјајну победу код Хохенлиндена (3 Дец.) и продре до Ллшца, тада цар Франц, исцрпен десетогодшпњом борбом, бегае принуђен да учини мир у Дињевили (1801 г.). Руски пак цар Павле, којега се војска борила у Швајцарекој и Италији мораде одступити са бојног поља. Овим миром немачка изгуби целу леву обалу Рајне. Свима немачким кнежевима одузета су духовничка имања, да не би цару могли у рату помагати. 5 Док је мир трајао, Бонапарта је неуморно радио на поправци благостања у земљи, и настојавао да је по могућсгву излечи од рана, које јој је револуција задала. У договору са иапом Пијем VII уреди он црквене односе и иоврати онет свечаност јавне службе божје. Школе су опет обновљене, да не би младеж нодивљала. Ва трговачке послове уређени су добри путови и свуда је заведен оншти поредак. Изгледало је, као да ће тај велики човек задобити славу, и као државник, а не само као војсковођа. За то су његови ласкатељи и говорили о њему. да он спаја са Александровом величином Солонову мудрост ! Због многих услуга, к °ј° ј« учинио отаџбини, сенат га (3 Авг. 1802) наименова за конзула, на цео живот. У исто .јреме установљен је орден ночасне легије, да се награде сви они, који су ма где, и ма на који начин, учинили добра отаџбини. Славољубивом човеку беше сад лако, да иостане владар. Једна завера против живота конзулова, у војој су учествовали Моро-а, Пишегри и још неки ђенерали, ј

олакша му да свој план изврши. Моро-а беше прогнат, Пишегри у тамници удављен, а неки погубљени. 'Гом нриликом иогубљен је и нринц Енгхански, унук нринца Конде, за кога је Наполеон држао да је у завери. Пријатељи овога силника лако обавестише народ, да мира дотле бити неће, докле се Бонапарта за цара не нрогласи. По што је краљевска, титула била омрзнута, он се назва цар у намери да опет обнови царство Карла Великог. То је ласкало и сујети Француза, а покорни сенат узе на се, да конзулу круну царску нонуди. Кад су му нредали решење сената, рече он са привидном равнодушношћу : „Ја примам титулу, за коју сенат држи да је корисна за славу народа, и надам се, да част Француске којом она обасипа моју нородицу, никад неће бити иостиђена.» Године 1804 Децембра 2. папа Пије VII са изванредном свечаношћу крунисао је Наиолеона I у цркви Нотрдам у Паризу за цара Француске. Тако је револуција од монархије направила опет монархију, као у старом Риму. Али царска круна није задовољила славољубље овога срећног човека. Он је умео удесити, да га италијанска република прогласи за наеледнога краља Италије. Године 1805 (26 Маја) метнуо је гвоздену круну Домбардије на своју главу са речима : ; ,Бог ми је даје, тешко томе, који је дирне !" 6 Свирено ногубљење принца Енгханског, самовоља са којом је Наполеон гњавио ноједине кнежеве и народе, нодиже опет његове старе непријатеље на оружје нротиву њега. Душа овога савеза био је неуморни енглески министар Пит. Уз коалицију нридружи се и Александер I руски цар. На нротив Немци, у Баварској, Баденској и Виртембергу, удружише се са Французима. Са ванредном брзином Нанолеои пређе Рај-