Prosvetni glasnik

182

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

Херцхерцег Кардо узе батаљон војске, зграби заставу једне регименте и новеде војску наиред у тренутку, кад је видео да ])С Французи нобедити. Он је трчао од једног краја на други, где је највећа невоља била. У овој битци Баполеон је нретрпео праву поразу. Са тегаком муком иобеже он на једно дунавско острво (Лобау). Храбри маршал Лане бешо пао, а више ђенерала и два маршала беху рањени. Отрах обузе целу војску, која би пропала, да је херцхе г цегу Карлу стигла иомоћ, коју је очекивао. Али помоћ не стиже и Наполеон доби времена да се прибере и потуче Аустријанце код Ваграма. Мир је направљен у Шенбруну и АустриЈа опет изгуби земље са три и ио милијуна дугна. Украшеи новим лаворикама врати се Наполеон у Париз. На скоро но том растави се од своје жене Јозефине, и ожени се Маријом Лујзом, ћерком аустријског цара, коме је иоловину царства био одузео. Цар Франц за љубав мира, са болним срцем, пристаде на ову жртву и 2 Априла 1810 године свршено је венчање у Паризу са особитим свечаностима. 10 Наполеон се бегае попео до џиновске велнчине, и једном руком ирећаше својим обеснаженим непријатељима, а другом руком узимаше за се ноједине области и читаве краљевине. Најпре одузе престо своме брату Лудвику, који је хтео да учини неке олакшице угњетеном народу, а Холандију сиоји са Француском. По том заузе земље око Везера, Емса и Елбе са чувеним градовима Бременом, Либеком и Хамбургом. Немци изгубише своје велике реке, своје обале и своју велику трговину. Одмах заповеди да се папа исели из Рима а римску област сједини са моћном Француском. Његов синчић, који се тек беше родио постаде краљ римски. Шта је још стајало овоме

силнику на путу ? Руски цар беше његов савезник, Пруска и Аустрмја беху обеснажене, а Енглеска му не могаше на еуву нашкодити. Али на мору беху му Енглези страшни ненријатељи. Они су му уништили сву Флоту и сву морску трговину. Чим се која нова лађа извезе из неког нристанигата они дођу и отму је. Енглези и Шнанци, ко.ји су непрестано бранили своју слободу, били суједини нарушиоци његове среће. Наполеон не остави ни једно средство, којим би Енглеској могао нашкодити. Ова земља бегае моћна и богата својом трговином. Да би уништио ту трговину, забрани енглеским лађама улазак у сва пристаништа у Европи. То је назвато „континентална система''. На ову континенталну сиетему пристадоше и Руеи, а Шведи беху сплом на њу наморани. Али руски цар на скоро је увидео, како својим поданицима чини велику штету са забраном да енглеске лађе долазе у руска пристаништа. 0 тога он одустаде од континенталне системе. То ражљути Наполеона. Он одузе земљу херцегу Олденбуршком, који беше рођак руеком цару, а тиме баци рукавицу великој Русији. Он хтеде и ову земљу натерати, да се његовој вољи покорава. Ове силе своје државе употребио је Наполеон на ову џиновску борбу. Пољску је употребио за зборно место својих народа. Уз 480.000 Француза и Италијаиаца придружи он 100.000 људи немачке савезне војске. И Пруска и Аустрија морале су дати по 80.000 људи, да заштите војску од напада с бокова. И тако 24 и 25 Јуна 1812 године са више од пола милијуна људи и са 1200 топова пре1,е он границу на реци Њемну и сву силу подели у два дела. Један део војске под ђенералима Макдоландом и Удином посла на Петроград, а други поведе сам са ђенералом Нејом на Моекву.