Prosvetni glasnik
336
I
1. Прелазим одмах на ређање оних места, где сам наишао на нетачнссти или и иогрешке. На 1. табаку објашњава се. даје„изложитељ у падајућој размери увек већи од 1, а у растећој маљи од 1", а у задатку 5. (таб. 2. стр. 4.) тражи се нешто, што је томе противно и што је немогуће : траже се „ осам растећих размера, у којима је изложитељ 1 1 1 — , 4 — и 5 1 !,", дакле већи од јединице. У примеру : „за 3 / 4 кг. каФе плаћено је толико, колпко за 1 4 / 5 кг. шећера ; како се односе цене те две робе" ? ношто је показан тај одношај, вели се : „дакле количина (а треба цена) шећера стоји према количини (цени) каФе".... (таб. 3. стр. 2.). Из једне сразмере променом места појединих чданова взводе се још три нове сраз мере; а зна се пак, да се могу пзвести свега седам нових, — о томе нема помена. Код нроцентног рачунааа разликују се тројаки рачунн : од сто, на сто и у сто. Но ова разлика није доследно спроведена свуда, где је говор о проценту, већ је створепа збрка, нарочито са карактеристичним „на* и „од", не нримењујући их по деФинпцији. Одмах у ночетку стоји : „тако, кад се каже : 5 на 100, онда се разуме, да се од сваке стотине узме 5", а доцније: „ка сто је (такав проц. рачун) кад се за основу узме 100 увеличана за ароценат". И даље, код интересног рачуна каже се: „тај се интерес обично рачуна на сто Тако, кад се каже, да је неки капитал дат под интерес са б на 100, онда се тпме разуме, да Ке се за сваку 100 д. ао 6 д. у име интереса узимати". Ове разлике у иропентном рачунању ученици схватају обично тешко, а још би теже било поред овакпх нетачности у књизи. У тачки 48. у решењу унотребљеног при\ мера каже се: ,Овде је уараво 101 — једнако са 4112 45* .... Уверен сам, да г. писац не би могао доказати ту једнакост! Код сложеног нравила тројног, у тач. 56., иошто су постављене сразмере за решаиање употребљепог нрпмера, стоји : ,.овде се види, да је сразмера х: 50 равна другим двема размерама 8 : 6 и 3 : 5", — а нити се то види, нпти може бити, јер би онда биле и те две размере једнаке 8:6 — 8:5, а то пије. Даље
се, носле тога нрнмера, веди у правилу: кад су тако све размере са нсаознатом (?) уравњене..." а мислило се : са размером у којој је ненознага. Но н поред те нетачности у исказивању онога што се мисднло, иогрешка је и у самој мисли, јер размера, у којој је непозната, може бити равна само ироизводу осталих размера. Иисац ће знати, да се те размере, које се множе, пишу једна пспод друге само зарад практнчности у раду, а не I за то, што бн опе биле једнаке са размером У којој .је непозната. 2. Има места, која су неаотребна и сувишна, на и неумесна. Прећи ћу неколико таквих, која су виднија. Први одељак о размерама и „односима" сувнше је развучен, а без иотребе. Кад и писац вели, да се размера „може узети као означено дељење или разломак" , п да је „у свему једнака са дељењем садржавања", онда је пзлишно нопављање онога, што је већ говорено и код дељења и код разломака. А о аритметичким размерама, које су, као што и писац вели, „у евему једнаке са одузимањем*, не би требало ни говоритп, тпм пре, што се оне као такве нигде не употребљавају, а то признаје и сам писац тврдећи : да „аритм. размера нема никакве иримене у животу". „Кад се не говори и о аритм. сразмерама (а то бп бнло доследпо), шта ће онда п о арптметичким размерама ? А неумесно је, кад се вели, да се и 18 — 6 чита: „18 ирема 6". На 1. таб. (стр. 4.) треба наиомену изоставити, јер се разлика, која постоји између размере и разломка. може тачније нреставити упоређивањем услова, под којима су бројеви у њима узети. Облик бројева није у стању да нокаже ту разлику ; атврдећи, да су „ оба члана разломка увек цели бројеви", јако је сужеп онај нојам о разломцима, који они имају у математици. На 3. таб. (4. стр.) тумачи се „гита је број ". Па како ни томе, пп самом начину тумачења — да је „ сваки број уараво множитељ бјЈди које неименоване или именоване целе или разломљене јединице', — нема овде места, требало би и ту тачку изоставитп. Оосле два пачина за решавање нравила тројног: помоћу сво1 ; ења на једипицу н помоћу сразмера, долази нов одељак иод пазивом : г Други метод" (а то бћ у ствари био