Prosvetni glasnik

506

ђени да је н. пр, свакоме јасан закон асоцијације онако исто као н сваки други природни закон. Свет. ВуловиИ слаже се са др-ом Миланом Јовановићем. Он налази да је мален број часова у наставном плану одређен класичним језицима, те се с тога мора нешто избацити из наставног плаеа, да би се могао повећати број часова класичнвм језицима. Он је за то, да се изостави предует „основна начела морала" и т. д." Морал се не може изучавати неносредно, него посредно. До хуманог образовања долази се учењем литерарних класичких производа, учењем Историје и т. д. 11 он је за то, да св из наставног гимназијског нлана избаци Психологија и Л.огика, а неће да наводи н разлоге за што то треба учинити. Борисав ТодоровиК, вели да је овде у питању само троје : 1. Живи језици, 2. Основна начела морала и познавање земаљских закона и установа и 3. Психологија с Логиком. Како се уводи један класички језик више (грчки), и како би се нагомилало тако много језика, да се и сами ти језици не би могли довољно савладати, не гледајући на друге предмете, то је боље да буде обавезан само један од два жива језика. Основна начела морала могу се потпунце обухватити у науцп хришћанској. То јест важно, а још је важније у земљи, где се вера не предаје у школи као иредмет, већ свештеници одвојено уче децу о вери, а школа мора узети основе морала у круг својих предмета. Господина Туромана разумео сам, да је истакао математику као јачи пример логичког елемеета, а он тврди, у чему се слажем, да у свима предметпма има елемената логичкнх. Што један предговорник узима методе научног испнтивања (индукцију, дедукцију , анализу, синтезу и т. д.) као валше разлоге, због чега треба да уђе логика у гимназију, држим, да су те методе заступљене у самим наукама (Математици, Физици, Хемији, Јестаственици) у оноликој мери, колико то треба ученицима гимназије да знају. А кад на Великој школњ буду сгручно учили науке, онда ће и у Логици проучавати разне методе научног исиитивања. Како се сувремена Психологија осннва на физпологији, мислим, да су господа нревидела, да у гимназији еије довољно заступљена Физиоло гија, јер у Зоологији с малим бројем часова, а великим материјалом, где се обухвата човек

и животнње, нема могућности да се улази у Физиологију, већ ће се више узимати из Анатомије, што је и потребније за класиФикацију и онис. Тако дакле држим, да се у гимназији не може дати довољно знања из Физиологије, како би се на том засновала Психологија, већ да остане за Велику школу, где се учи и Физиологија. Љуба КовачевиЛ говори против Психологије и Логике. Тражи да се оне оставе за Велику школу и да буду обавезне за све Факултете. И кад би се ова два предмета и унела у наставни план гимназије, онда би их требало метнути у ниже разреде те да ученицима буду од помоћи, нарочито и онима, који из VI разр. иду н. пр. у Академију. Он би чак пристао да оба жива језика буду Факултативна, али пошто потреба изискује, да један мора бити обавезан, то је он за то, да од језика жнвих буде један само за свакога обавезан а Психологија с Логиком да се пзостави. Др. Љ])б. НедиК одговара Бор. Тодоровићу и Љуби Ковачевићу па вели, да је ђацима у гимназији довољно оно знање нз природних наука за разумевање чисто исихолошког дела из Психологије. Психологија се, истина, иаслања на Физиологију, али се она не своди иа њу. При свим разлозима предговорника, он доказује и остаје при томе, да се Логика ничим заменити не може. Гимназија треба да заокругли, уреди и расветли знање ученичко и баш је у интересу и гимназије и Велике школе, да се у наставни план прво унесе Психологија с Логиком. Наводећи иримере како стоји данас с наставом из ова два предмета у Великој школи, он моли Савет да се Психологија и Логика никако не изостављају из наставног плана и да се ири гласању имају на уму његови разлози, ко.је је у одбрану ових предмета навео. Др. Милап ЈовановиК брани ипак своје гледиште, да се обавезно у гимназији не учи ни један лшви језик. То треба оставити ђацима да сами уче. Оба језика треба да буду само Факултативна. Прича, како он на гимназији није обавезно учио ни један језик, али је и он и сви му друговн, знао по један од живих културних језика и то су га знали тако, да су се могли служити литературом на томе језику, док наши ђаци, који су облигатно учили оба језика, свршили гимназију, често нису знали ни | један како треба. Он је за то, да Психологија