Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТ А

505

стручна школа, него је она нропедевтика општег човечанског образоиања. Она сама за се не чини целину. Гимназија без академије не вреди ништа. Према овоме, из настаиног плана ■греба избацити све предмете, који нису гимназијски, па оставити чисто гимназијске предмете. Тако треба избацити : оба страна жива језика и предмет ,основна начела морала", па да се отуда добивени часови, употребе за чисто гимназијске предмете. Љгјба ЕовачевиК је такође за то, да се нредмет »основна начела морала" избаци и тражи, да се ти часови додаду Психологији и Логици, пошто је потребно гимназистима више знања из ових предмета. Др. Љуб. НедиИ гозори, како одборска већина није овај предмет унела унаставни илан, да њиме замени Катихизис. Они су га узели, као неку врсту- лектире, као читанку у којој се излажу општи морални принцнпи. Наводи како се овај предмет учи у Француским школама. Чудно му је, да господа, која полажу тако много на хуманизам, манишу баш овоме предмету. На нослетку, пита се говорник, шта ће нам ти лепи нримери из класичне књижевности, ако се ђаци не упознају с правима и дужностима, на основу којих су поникли светли карактери у историји, вршећи просто своје дужности према својој отаџбини и према целоме човечанству. Психологији и Л.огици, по његовом мишљењу, није мало 2 часа недиљно у два најстарија разреда. Наводи примере, како се ови предмети предају на немачким универзитетима и гимназијама и објашњава. како он мора да нредаје ове предмете на нашој Великој школи. Он је за то, да Психологија и Логика остану онако, како је у нлану већине и да се предмет „основна начела морала" не избацује из наставног нлана. Др. Јов. Туроман је за то, да се предмет „основна пачела морала" и т. д. избапи из наставног плана, из оних истих разлога, које је навео др. Милан Јовановић. Он је јошиза то, да се изоставе пз наставиог плана Психологија и Логика. Наводи као пример то, да Немци у својим гимназијама не уче тај предмет. У аустријским гимназијама учи се истина овај предмет, алн тј је с тога, што они осим матерњега језика ие уче ни један други жнви језик. Наводи за пример предмете у класичној гимназији, који ће моћи довољно да заПРОСВЕТВИ ГЛАСНИК

мене Логику. Наводи за тим следеће разлоге, зишто Немци у својим гимназијама немају у наставноме плану Психологије и Логике. 1. Граматика и математика, стилистична веџбања у наставном (нем.) језику и у латинском, дају теоретично и практично једну битну страну ФилосоФске пропедевтике — дају логичкџ елеменат. 2. Читање нисаца, наука о религијп и историји дају етични елеменат. 3. Философски списи Платонови и Цицеронови, који се у гпмназијама читају, јесу за изучавање ФилосоФИЈе така пропедевтика, од које се боља не може желети. 4. ФилосоФска је иропедевтика уз то још задатак за гимназију који се нонајвише не може извршити. Учитељ, који би је предавао, треба да има темељну претходну сирему, да је сам философ , а таког је врло тешко наћи. 5. Најпосле, већина ђака има у последњем разреду још много и премного посла око осталих иредмета. Др. Љубомир НедиК противан је сваком таквом тврђењу, даЛогику може заменити други какав нредмет н. пр. Математика, Синтакса и т. д. Математика н ир. но његовом мишљењу развија мишљење, али то је мишљење по неком шаблону. Ни један предмет за се, а ни сви скупа, не могу заменити логику, онаку како се она схваћа данас. Логика треба да упозна ђаке с облицима људскога мишљења, с методама научног испитивања : индукцијом, дедукцијом, анализом, синтезом, класиФикацијом и т. д. Наводи примере, којима доказује да се Психологија и Логика ничим другим заменити не може. Што Немци сами веле, по тврђењу г. Туромановом, да им је тешко наћи способне насгавнике за ове предмеге, то је с тога, што се у Немачкој још већином сматра Психологија и Логика, као саставни делови МетаФИзике. Место праве научне логике, код њих се учи силогисгичка логика. ПГго се мисли, да би Психологија билатешка и још неразумљива за гимназисте, то не стоји. Онаква Психологија каква је некада била и каква се и сада у Немачкој предаје у већини школа, била би заиста тешка, јер се по њој почиње изучавати Психологија с неким измајсторисаним метафизичким теоријама о души, о њеном седишту, о њеним особинама и т. д., али научна Психологија и њени иринциии тако су данас обра64