Prosvetni glasnik

502

ЗАПИСНИК ГДАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

лотком изучавању језпка, а не и у средњим школама. Од како се овим путем пошло, да се све од искони почиње, од тада није добро. Ја сам н. пр. за то, да се прво изучи данашњи српски језик, па да се пређе на стари словепски, а не да се учење српскога језика, почне старим словенским, као да би му овај за основу служио. У овом правцу, говорник ипак доказује своју првашњу мисао, како би се избацивањем једнога од живих језика, могла спојити оба правца и добити једнолика гимназија која ће задовољити све погребе. Свет. ЂуловиК је за основну мисао г. Љубе Ковачевића, да гимназије буду Једнолике и мисли, да је и већина Савета за то. Сад би смо требали само одговорити : каква треба да нам буде та гимназија и онда би имали једну врсту гимназија и дана т пње реалке, које се могу доцнвје према потребама уређивати. Жив. ПоиовиК доказује како Фактичкп постоји разлика између мишљења већине и мањине и како се то не да лако сложити у једно. Др. Милан ЈовановиК увнђа у говору г. Вуловићевом нов — трећи предлог. Целој је дебати према томе дат други правац. Прво треба, по његову мишљењу, савет да реши: хоће ли бити једнолике или двојаке гимна зије. Он је мислио да говори и да изнесе своје начелно мишљење за класичну гимназију. Сад тај свој говор оставља док се прво ово пнтање не реши, па ће говорити кад дође на ред уређење једнолике гимназнје. Борислав ТодоровиК. Само се гласањем може сазнати где је већина , да лп за једнолике или дволике гимназије. По томе, треба савет да приступи одмах гласању. Никола КруиежевиК: Већина брани дволике а мањина једнолике гимназије. Он је за то, да се гимназија сведе на 6 разреда и да буде једноставна, па нека се и после свршене гимназије установи нарочити приправни курс за велику школу и нека се гу определе кандидати за велику школу, којим ће путем који да удари. Свет. ЈВуловиК сматра и сам своје мишљење као нов предлог и доказује самим ресултатом који би изашао, ако се приступило буде гласању.

Председник Савета Ст. Д. ПоиовиК. Да би се једно или друго или треће питање могло ставити на гласање, сматрам за дужност да кажем, којим ћу се разлозпма ја руководити при гласању. Ја мислпм, да је правплно мишљење већине: да мора бнти два правца у гимназијама. Не налазим према нашим приликама да је иотребно, да оФицири чак знају грчки и лагипски. Не налазим за паметно ни то, да је латински језик потребан учитељу. За што да дајемо деци да уче нешто што им не треба ? За што узалуд да се страћи толико драгоцено време за учење нечега, што ће седоцније савршено напустити. У једноликим гимназијама чини се то, да учимо ђаке нечему, што им ни за шта не треба. Исто ми је тако тешко пристати уз мишљење већине. Наша гимназија до данас давала је ђаке, који се нису могли мерити с матурантима других гимназија. Ко је год од људи који су се у нас учили, хтео да зарије дубље у саме изворе науке, морао је много што шта самоучки да учи. Према овоме, општа је жеља да наше гимназије и велика школа почну давати један пут људе, који ће моћи изучавати науку на самоме врелу њеном Да се. оваки људи спреме, то не може бити ни у досадашњим гимназијама, а богме не може бити ни у оваквим гимназијама, какве предлаже већина и мањина.... Према овим напоменама, ја сам, тако рећи на неком раскршћу и хтео бих да исгакнем једно своЈе гледиште, треће, или ако хоћемо четврто, а то је : да класични језици буду Факултативни. Говорећи и даље о овоме правцу, говорник изјављује, да ће он бити за мишљење већине. Иредседник објашњава, како ће ставити на гласање решење овога питања. Сгавља се на гласање решење начелног питања: хоће лп бити једнолике или дволике (разноврсне) гимназије. Приступило се гласању и 11 ових гласало је за једнолике гимназије, четворица (4) за дволике и један се уздржао од гласања. Према овоме већином гласова решеноје: да гимиазије буду само једнолике. Свет. ВуловиК : [Јосле овог гласања, кад је узета једнолика осаова за гимназијр, сад можемо узети у пре.трес питање : ко гласа за општу основу већине или мањине, т. ј.