Prosvetni glasnik

И С Т 0 Р Н Ј

Л С В Е Т А

603

вине. Слапа победе круппсада је Римљане на шгету Бастарана, који беху прегоњени преко Дунава и Трачапа, чије земљиште као Доња Шезија постаде провинпија римска (29. пре Хр.). По римском начину и у овој земљи постадоше многобројне насеобипе. Место обдасее управе беше у Тгоезтгз-у у Добруџи, адруге тачке беху: №сороПа који до наших дана очува своје име, и Ђиго$1огит (Бигоз1о1ит) средњевековнп Дрстар а садашња Силистрија. Тако су исто значајне старе насеобине. О&езвоз (Варна), некадашња гтаница Мидећана, МагсгапороНз (Пресдав), доцпије престоница бугарских царева; МезегЉгга (Месембрија), АпсМа1оз (Анхијал), АроМопга (8о2оро1Ј8), БеуеКит (Загорје) и т. д. Кроз кратко време рпмски говор иревлада у северним крајевима Доње Мезије, док се у црноморским још за неко време чујаше јединско наречије. Ади ма кодико да беше јак утицај дошљака, ове земље очуваше у именима река и природе прве своје називе. Аепгоз као Нетиз (сдовепски Каменица и Стара Планина) стече тек у последње време турско име Балкан; Сга1гиз је Чибар; ОзМоз (Оезкив) сад је Искра; ТЛиз Внд., Азатиз Осма; Ја1гиз (Јапћиз) Јантра и т. д. Од свију римских провинција на бадканском нодуострву, Доња Мезија беше прва на ударду источним варварпма. У римско доба Добруџа, као чест Мезије између дупавског ушћа и Црног мора, већ се зваше Малом Скитијом, по свој прилици што се и у оно време, као и за историка Хиродота осећаше разлика међу нлемепима Мезије. У осталом тај крај, пашом за стоку сличан пределима јужне Русије и Угарске, могли су пастири нсточне Јевропе сматрати као продужај бескрајних стена, на грапици једног и другог света, Јевропе н Азије. Кад су нови народи у почетку средњег века раскинули међе римскоме царству и гомилама навалили преко Дунава к Цариграду, послужише се многобројним пролазима Мезије, којима се још у старо доба служаху светски освајачи. Кроз Бадкапске кданце промицало је осамнаест нутова и њима се користоваху ратоборна пдемена Гота, Карпа, Сармата, Хуна, Алана, Словена, Бугара, 1

Авара и др. Она се узајмице потискиваху не само да осигурају вдаду над Доњом Мезијом, по и над целим подуострвом. Али усиљавања њихпа не беху успешна. Само Словени и иословењени Бугари, оставише трајне доказе народног живота.

Долавак Бугара у Мезију. Оснивање државе. — Постојбину подунавских Бугара ваља тражити у пределима источне Руспје, од реке Волге до Дона. Византијски писци Х-ог века знају је као Црну или Ђелику Бугарску, а има јој помепа и у историји Руса и источних народа. Догађаји овога племена, Хунима и Казарима сродног, јавише се на азијским земљишту у првој половини другог века пре Хр. Јерменски писци кажу, како јеједан део бугарског народа, грађанскнм ратом принуђен па сеобу, основао насеобину на северној обади реке Аракса. Водшки Бугарн рано се користоваху реком тога имена, да пдове дубоко па југ кроз Русију до Каспискога језера. Тамо су трговади са азијским народима и од њих доцније и веру мухамедову примиди. Ову бугарску државу у Русији упиштише Татари и Руси, и Бугарп се изгубише доцнпје међу овим народима. 0 данашњим Чувашима мислн се да су њихни потомци. На балканском земљишгу радови бугарског народа почињу крајем У-ог века по Хр. Као савезници цара Зенона против исгочних Гота, они се са овпма сукобише (482), али их краљ Теодорик тако разби, да у борбн изгубише и војсковођу. Кад се Готи креиуше у Италију, онет се сукобише са Бугарпма и ио други пут нх разбише (488.). Ова ратнанедаћа није поплашила Бугаре. Навикпуги да трпе сваку невољу, онп прикупише снагу и отночеше по одласку Гота нанадати своје савезнике, Византињане. За владе цара Анастасија, неколико пута (493. 499. 502.), продираху дубоко у Тракију, пленећи на све стране; а беху умешани и у буну Ђитала протпв Анастасија. Овај се владалац откупом ослободи немилих гостију и подпже зид око Цариграда, да спасе ирестоницу од других напада. Под Јустинијаном, Бугари удружени са Сдоиенима и другим народима продужише пљачкати грчко царство, ади ихВелизар 559 76*