Prosvetni glasnik

605

у источпој Вугарској). Живели су у многоженству и собом водиди хареме. Мртве су или сиаљивали, и .1И сахрањивали са женама и слугама. Закони им беху, као и они што су, сурови и немилосрдни. Највећа је пажња

обраћапа војничком јачању. Место застава носили су пред војском коњске ренове. Владаоци се називаху ио азијском начину хановима. Дим С. Јовановић.

НАУКА 0 БИЉНОМ ТКАЊУ

II. Кожно ткање.

(Наставак) маховииа образовање кожног ткања ограни-

Кожно ткање граничи се споља ваздухом, водом или земљом, а изнутра основним ткањем. Ако је у доднру с ваздухом или земљом, са свим је јасно одвојено од суседног основног ткања ; ако је пак у додиру с водом, онда се често те две врсте ткања како по облику тако и ио садржају мало разликују. — Ово је ткање добило име отуда, што се иалази по површипа биљпог тела; али му је то име прилпчније из физиолошких разлога, јер је оно такве особиее да штити остала ткања, која испод њега леже, од штетних спољвих утицаја ; његов је физолошки зпачај новећан још тиме, што се у њему налазе стоме, које служе измепи гасова. Кожно ткање може се посматрати код Фанерогама и васкуларпих криптогама. Код ВгуорћуЈа и Тћа11орћу1а илп је само мало развијено, или баш никако; ако је развијено, онда обично ћелице основног ткања иостенено прелазе у ћелицз кожног ткања. Код Тћа11орћу1а образовање кожног ткања ограничава се већином на то, што ћелице основног ткања у колпко су ближе спољашности у толико су мање а мембране су им дебље; често су им мебране обојене (многи лпшаји, гљиве и т. д.). У неким случајевима такве спољне ћзлице могу се одвајати од осталог ткања, или се саме одвајају у даљем току развића (неке Нутепотусе1ез и 6газ1готусе*ез). Често се код Тћа11орћу(а, као и код виших биљака, налазе се длаке на спољњем ћеличном слоју. Вгуорћу1:а ноказује велику мпогостручност у образовању кожног ткања. Докле је код неких хепатика кожно ткање једва наговештено, дотле се код МагсћапИасе-а налази потпупо развпјен епидерм са сгомама. Код

чава се на томе што су ћелице према сно љашвости све уже и са дебљим мембранама, које су црвено обојене. Спољни ћеличпи слој нроизводи често безбројне дугачке корепове длаке. — Како су код маховина ткања понајбоље развијена на снорама, то јеикожно ткање тамо добро развијено; понекада има и стома. Има три врсте кожног ткања: а) ироста аокожица б) сложена иокожица в) аеридерм. Прве две врсте постају неаосредно нз меристема вегетационе тачке — из дерматогена, и једна од њих нокрива лишће (осим неколико ретких изузетака). Перидерм пак постаје из памеристема и замењује епидерм, ако се овај не може да развије са дебљањем оргапа. Пошто је нокожица прво кожпо ткање, које иокрива вегетациопе органе, то се може назвати иримарно, а неридерм, који наступа тек доцпије, секундарно кожно ткање. 1, Проста покожица. Састоји се увек из једног простог ћеличног слоја, који постаје непосредно из дерматогена на тај начин, што се меристемове ћелице претворе у трајне. Дерматоген се том ириликом увек дели понречпим тиновима, уиравпим на површинп ткања, те с тога даје слој, састављен из једног реда ћелица. Ироста нокожица има три разна облика, које је Шлајден назвао еаител, еиидерм и еииблем. а) Епител. Енител је кожао т«ање њежаих биљаих делованпр. круаичних листића, прашних конаца итд. Састоји се из њежиих ћелица, које