Prosvetni glasnik

ИАУКА О БИЉНОМ ТКАШУ

610

љица. Придично су расирострањене на лишћу, где се налазе више краја васкударног снопића, обично на лисном врху и на зупцима лисног обода, појединце илп у груци. Код многих Сга88и1асе-а и неких 8ахН'га§-а налазе се на лнсној површини у малим јамицама. — И обичне стоме на неким органима (младо лишће у трава) Функционпшу кад кад као водене стоме. Трихоме. Поред епидермних и стоминих иолумесецастих ћелица често има и таквих ћелица или ћеличних група, које се више идц мање издижу изнад еиидермове површине и називају се трихоме. Докле у епителу нреовлађују папиле, а правих је трихома мало, дотле је код епидерма обрнути сдучај. Све трихоме постају из дерматогена. Облицп трихома весма су многостручни. Најобпчпији облпк представљају биљне длаке. Биљне длаке развијају се ио правилу врло рано, раније од стома а доцније него зачеци најмлађег лишћа, — дакле су удаљеније од вегетационе тачке него они. У неким сдучајевима (Шпси1апа и т. д.) опе ностају далеко иснод вегетационе тачке, иа старијим органима са већ диФерепцисаним ткањпма, док у другим случајевима између већ развијених длака постају нове длаке. Често на разним дедовима једне исте биљке, а по некада једно иоред другог налазе се различни облики длака. У најнростијем случају длаку представља поједина млада енидермна ћелица, чији је сиољашњп зид израстао у напилу , која је често врдо дугачка а при том остане проста. То јеједноћелична длака, која може имати различап обдик: може бити кукаста, главичаста, српаста, змпјуљаста и т. д. Такве једноћеличне длаке јесу вунасте длаке, које врдо рано постају на лишћу и интернодијама васкуларних крнптогама и неких БЈсо(;у1ес1оп-адок су ти делови још у пупољку. Онечесто оиадају, кад се дотични органи развију (дивљи кестен , Кос1о(1епс1гоп); у другнм случајевима остају, образујући вунасту иавдаку. — На појединим местпма овакве просте ддаке (иредстављене једном једином ћелицом) може да јој мебрана израсте и на тај начин ностају гранати облици такве просте длакс са контннуариим думеиом. Врло често мем-

брана једноћедичних длака јако задебља, те оне ностану круте (АзрепГоНасеае) и нрц том достигну знатну величину. Лумен ових ддака врдо често се доцаије нсиуни готово једном масом, сасгазљеном из слојеза и тиме длака посгане чвршћа. Чешће од једноћедичпих длака налазе се кончасте , негранате ддаке , састављене из ннза ћедица. Оне се називају аросте члановите длаке. Иостају на тај начии, што епндермпа ћеднца панидозно израсте, на се за тим понречним тином одиоји у дие нове ћедице и у најиростијем случају ддака се састоји из једне базадне ћелице, која дежи у равни осталог енидерма и једне слободне ћедице (Апепша 1'гах1гиСоИа). Обично пак горња слободна ћелица деди се и даље , понашајући се као темепа ћелнца, или то бива са даљом ћелицом, цди иајпосле обе ћедице својом деобом суделују нри грађењу длаке По иравнлу члановнте длаке јесу више или мање коничног обдика (СггапПпеае, РарШопасеае) или су иак низасте или чворновате, т. ј. надувене на местима где се две ћелице састају (1иишит, БјдНаПз ригригеа) или коленасте (Уегошса Сћатаескуз и т. д.). — Крајпа ћелица члановптих длака често се одлпкује од остадих ћелица било јачим дебљањем своје мембране , бнло с.војим обдиком, те длака може имати разне обиике, на цр. може изгледати као т, илн као ленгер, звезда ц т. д., или може бити врхаста, или главпчаста. Гдавичаста крајња ћелнца може се сама за се дедити нонречним нлн уздужним тиновима или обојима у исто време. Поједини чдапови ових длака могу образовати бочне изданке , те на тај начнн постају ддаке разгранате на прилику дрвета, са нршљенастим или паизмеиичнпм гранама (врсте Уегћазсиш, Сеп1;аигеа И т. д.). Ез простих ддака могу да ностану длаке које имају облик листа — то су листолике длаке (врсте ТћшсНиш и т. д.) Често се један или више чданона (ћелица) деле гиновима иаралелиим уздужној осовини длаке, а и попречиим, те па тај начин ностају сложене длаке, т. ј. такве које се састоје из више ћеличних иизова, поређапнх један иоред других. Ређи је сдучај , да се деле само чданови у средини; обично се деде само базисни чданови, те је длака према врху све нростија.