Prosvetni glasnik

614

РУЧВИ РАДОВИ У ОСНОВНОЈ школи

дерм. Ћедиде трајног ткања (кожног илн основног), ноређане обично у једном слоју, преобрате се у меристемске ћелице, које се почну делити тангенцијалаим тиновима, то на тај начин постају иљоснате ћелице ноређане у радијалним редовима. Спољашњи слојеви оваквих ћелица почпу постепено да добијају својства иеридермних ћелпца, т. ј. мембране почпу да оплутавају, ћелице да губе свој ћелични садржај а да се испуњавају ваздухом или мрком аморфном масом, даље да губе способиост за даљу деобу, али су ипак једна уз другу тако приљубљепе, да између њих нема никаквих интерцелулара. Међу тим меристемске ћелице (фелоген) деле се осим тангенцијалних још п радијалним тиновима, те са растењем обима органа Фелогон остаје као пепрекидни слој. У другим случајевима Фелогоп постаје из ћелица, које се палазе много дубље испод покожице. Оне се преобрате у меристемске ћеллце ; између њпх и површине органа налазе се непромењене партије корпног и лпкиног ткања. Перндерм, који постаје из овог Фелогена, пазива се унутрашњи аеридерм. Пошто перпдермове ћелице пе нропуштају

течности, спречавају придодазак сокова у оне партије лике и коре, које се палазе између њих и спољашње слободне површине, те за то почну да се суше и изумиру, и са дебљањем органа ценају се на разпе начине и отпадају. Ове сасушене масе ткања заједно са уеутрашњим перидермом називају се ритидома. Поменути процес обнавља се непрестапо. Ако нов Фелоген постаје у прстенасто затвореном слоју, који је паралелан површини органа, рптидома се одваја у облику хоризонталних прстенова (трешња, јасмин и др.); ако нак нов Фелоген постаје на појединим ограпиченнм местима, ритидома се љушти час у већим (нлатан) час у мањим (јела) љускама. На неком дрвећу, пошто покожица изумре, појави се обичап (спољашњи) перпдерм, који споља изумире а изиутра се обнавља (буква). Обнчнији је пак случај, да се у почетку образује обичап перидерм а тек доцније ритидома. Тако н. пр. растова и борова стабла од друге године покривена су обичним перидермом, а тек много доцније ритидомом. (Настапи^е се)

РУЧНИ РАДОВИ У ОСНОВНОЈ школи ИГБИ ДЕО ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК НАСТАВЕ У РУЧНОМ РАДУ

Једном речн, цело васпитање Шпартапаца управљепо је пскључно само на развијање оиих снага и способности, ко.је су им потребне за практпчки живот, с обзиром па њихов социјални ноложај. Телесне се снаге иотнуно развијају, а духовне готово ппкако, и због тога је њихово васпитање једнострапо и без пкаквих идеалпнх цељн. Према тој искључно практпчкој цељи, коју Шнартанска школа хоће да постпгне, са свим је природно, што у аој налазпмо и ручни рад, наравно , опет само због његове практичке вредности за живот. Што је човек способ-

,вак) пији, да своје потребе сам и па лакши начип подмпри, у толико је он и слободнији, независнији , и лакше му је савладати сваку тешкоћу у животу. А Шпартапцу су п ове особипе, поред челпчног карактера, јаког и развијеног тела, од велике вредностп за његов будућп позпв. Због тога су Шпартанскп синовп за све време свога школовања, морали сами пћи иоред реке Еврите , да секу рогоз и од њега праве просте асуре, на којима су спавадн, и које су им биле једипа ноћна постеља. И у Шпартанском је образовању, дакле,