Prosvetni glasnik

О КАРЛКТЕРУ Н ОБРЛЗОпаЊУ КАРЛКТЕРПОСТИ

726 савршено, а сад се учи само оно, што је корисно — по материјално уживање. Пре беше више идејалпе љубави, а сад има више страсног уживања. Векад срнски ђак, кад сврши школу, не би ни по што оставио свој парод, који га је школовао и иодигао, а сад по неки одлази у Бугарску само зато, што се тамо више плаћа. Некад је омладина чувала и бранила народну веру, а сад је често омаловажава и нрезире, и ако је она још и сад јак стожер за народно самоодржање и иотпуно уЈедињење, и т. д. Истина је да се у овоме, као и у ономе што је горе речено, аретерује , и да то чиие нарочито стари људи, који су одрасли у друкчијим васпитним и друштвеним приликама, него што су сада ; али мора се призпати и то, да има и доста нстнне у оним опаскама, и да су дакле и они ирекори, који се чине данашњој школи, у неколико основани и онравдани. Ти црекори тичу се махом моралне стране школског рада и живота; они се односе иа образовање карактера. Ну садашње школовање наше као да н није нарочито удешавано за то, да се у омладине, по одређеном плану и но каквој системи, образује морални воља■ Ту је сва брига посвећена развиЈању разума н задобијању знања ; а облагорођавање срца и утврђивање карактера остављени су више случају. Последице овога занемаривања огледају се у неколико и у друштвеном животу, у колико њим управљају интелигентни и школовани људи. — Али, и ако има извесне узрочне везе између школског рада и друштвеног живота, опет се не може тврдити, да је школско васишавање једини узрок правилном или неправилном друштвеном животу; јер развитак карактера зависи још од многих других околности и нрилика. — Ну пре него што обележим тај утидај, рад бих да одредим иоближе, шта је то карактер II. Ми чујемо о карактеру обично оваке речи: карактеран човек — некарактеран човек; самосталан — поводљив, поуздан - - сумњнв ; чврст карактер — мек карактер, јак — слаб, енергичан — колебљив, одважан — неодлучан, храбар плашљив, јуначки — кукавички; сталан несталан, ностојан — превртљив,

издржљив — лак ; следствен — недоследан, мудар — глуп, разборит — тврдоглав, природан — занесен ; дружеван — набуснт, осетљив — хладан, сентпмоиталан — озбиљан, стпдљив — бестидан, тих — жесток, благ оиор, трпељив — пргав, брз — снор, слободан — везан, погодан — несносан, скроман — сујетан, смеран — поносит, питом — суров, помирљнв — раздражљив, ћутљнв — говорљив, ћудљив — умерен, пријатан — заједљив ; иоштен — непоштен. добар — рђав, добродушан — злобан, благ — пакостан, племенит — себичан, великодушан — осветољубив, достојанствен — низак, частољубив — простачкн, милостив— немилостив, сажаљив — тврд, иравичан — нодметљив, родољубив — нздајнички, непристрастан — сграстап, нростодушан — препреден, честит — гадан, чист прљав, истинит — лажљив, искрен — лукав, отворен —■ подмукао, и т. д. Кад анализујемо и упоредимо значење овпх речи и других нзраза те врсте, онда налазимо, да се карактер човеков ценн тројако : 1) По активности, г. ј. по јачини или енергичности, по пздржљивости или истраЈности воље у раду. Какав је који карактер, то се најбоље огледа у раду, н за то се он највнше и ценп ио интенсивности воље, по величини радне снаге н по количнни усиеха. А по том се опет оцењује јачина и одлучност, одважност и храброст, енергнчност и смелост, и у опште — чврстопа карактера, која се највише, огледа у савлађивању самога себе , т. ј. у хотимичном ограничавању својих нагона и умеравању својих страсти и у свесном иотчињавању разноврсних жудња нод морална начела. — Све се то задобија поступно дуговременим нанрезањем и веџбањем у слободном раду. 2) Но разумности, т. ј. но свесностп и одређености цели, за којом се тежи, но смишљености плана, по ком се цели остварују извесним средствима и извесним начином, но иобудама, које човека нокрећу на рад у нзвесннм нравдима, и у опште — по начслима, којих се он стално придржава. Према овоме, карактер може бнти темељит илн површан, следствен или неследствен, самосталап или новодљнв, сталан нли превртљив, поштеп или себичан, и т. д. — Све то зависи од више