Prosvetni glasnik

730

О КАРАКТЕРУ И ОБРАЗОВАЊУ КАРАКТЕРНОСТИ

11) Године живота. Карактер се иочиње развијатн, истина, од рођења (а и пре тога — с погледом на наслеђивање извесних особина), али он се тешко може распознати све до трећег периода мдадости (који почиње од 15 године); н у опште у току целе младости (до 21 године) не може се с иоуздаиошћу нредсказатн н тачно одредити, какав ће бити који какактер у течају нотоњег живота. Карактер се мења у току развијања п у течају жипота, и тек у доба зредости (обично око 30 године) долази до извесне стадности. За то се говори и о младићском и девојачком, мужанском и старачком карактеру. — Ну баш у том мењању и развијању лежи велвка моћ васпитавања и васпитног нридагођавања. 12) Занимање и начин живљења. За то се говори н. пр. о карактеру: војничком и бирократском, адвокатском и језуитском, трговачком и ћпфтинском, шеретском и кајишарском, сидеткашком и шпекулантском, стоичком и катонском, идејалнстичком и материјадистичком, скептичном и философском , мирном н страсном, педантском и глумачкон, и т. д. Свуда се ту износе неки тииови и неке врлине пли мане, као нешто стално, што карактерује људе извесног занимања и начина жнвљења у друштву. — Ово двоје утиче на нас толико, да оставља сталне трагове и на лицу нашем, и с тога није тешко, по изразу лица и ио другим покретима, распознати н. нр. војника од свештеника, учитеља од тежака, занатлију од трговца, варошапина од сељака, пиљарицу од озбиљне домаћице итд. 18) 1'слигија и традиција, стечене склоности и навике. За то се говори о поетизму и индеФерептизму, мистицизму и аскетизму, прозелитизму и Фанатизму — као карактерним цртама иди правцима морадно-редигијског живота. Отуди сдободоумнн и мрачњачки, прогреспвни и консервативни карактери. Навике помажу највише, да се дође до сталности у карактеру. 14) Стуаањ личне слободе у оиштинском и државном животу. Тако н. пр. зна се, да се под деспотском и тираиском унравом развијају подмукди и лукави, неномирљивн и револуционарни карактерн ; а при већој слободп развијају се отворени и истинити карактери. — Од тога зависи и развијање разних аолитичких нраваца.

15) Јавни живот и лектира. Нема сумње о том, да на развијање карактера у омладипе много утиче рад слободиих удружења и зборова, јавних скуиова ц народних скуиштина ; тако исто н читање разпих књига и часоииса, а особито слободна лектнра белетристичкнх и забавннх, иоучпих и подитичкнх дела н листова. Тако н. ир. нама је овде добро нознато, како политичкп иптереси и у ошпте јавни послови имају велику нривлачну снлу за нашу омладину, тако да се она некн пут ц пре времена и преко мере у то увдачн и на то одаје, и то бива често на штету наставе. За то, све што се гсвори на јавним местима и све што се пише, штампа па и сднка, треба да је удешено тако, како ће омдадини послужити свагда само за углед, а никад на саблазан. 16) Брачни жииот и друштвени аоложај. Тако зна се, да и човек и девојва нромене мање или више свој пређашњи карактер, кад стуне у брачну везу, а особито кад се умножи њихов нород. Та је промена обично већа на женској страни, и то стоји у свези и с променама у организму женином, кад постане мати. Тај самостални иородични живот може бити срећан и несрећан, н нарочито у овом иоследњем случају види се, које је правн карактер. Ту се највише ноказују искреност и верност, љубав и пожртвовање, н остаде моралпе особине у карактеру. — Од иоложаја, који човек заузима у друштву, зависи такође у неколико карактер. Што виши ноложај пеко заузима, тим се више карактерности очекује од њега ; и онда таквп људн служе за иример омладини, и на њих се угдедају и одрасдн људи, 17) Са.лостални лични рад и васаитавање самога себе у зрелнјим годинама, т. ј. у трећем перноду младости и у доба зредости. Овамо долази самопознавање и самоноуздање, самоуправљање и самосавлађивање и самопрегоревање п самоножртвовање , самоограннчавање п самодисциндииовање , самоконтродовање ц — самообразовање у онште. Колико ће се у овом уснети, то завнси истина од темељног или новршног васинтавања, које је раније постигнуто ; адп чесуо се дешава, да школско образовање није захватнло дубока корена, те онда се човек доцниеј